Лолићево „Магично поподне” у Битеф театру

За 24. рођендан Битеф театар припрема три занимљива сегмента: 1. и 2. марта у сарадњи са Француским институтом у Београду, на матичној сцени заживеће Видео денс фестивал, који ће чинити четири блока: пројекције, краткометражни, дугометражни и документарни плесни филмови.

Форма видео денса, која је врло популарна у свету, код нас је слабо заступљена, па би овај фестивал, како тврде његови организатори, требало да буде место где ће београдска публика имати прилику да прати нове токове у овој врсти уметности, али и подстрек домаћим ауторима да се баве овом занимљивом формом. Тако ће овога пута бити приказана два филма домаћих аутора – Дуње Јоцић и Игора Симића.

У недељу, 3. марта, уз подршку Аустријског форума, Битеф театар ће угостити Фолкс театар из Беча, са представом „Магично поподне” у режији нашег Милоша Лолића, за коју је прошле године у Аустрији добио награду Нестрој.

И напокон, 9. марта следи велика и значајна премијера плесне представе „Yesterday, сети се да заборавиш”, еминентне британске кореографкиње Јасмин Вардимон.

Велика визионарка у позоришном животу Београда, госпођа Мира Траиловић, замислила је Битеф театар као место одјека оних авангардних струјања у уметности и у театру које смо били, а и данас смо, у прилици да гледамо на Битеф фестивалу.

Хтела је да оформи и развија простор потпуне слободе који би уметницима давао подстрек да експериментишу, истражују, ризикују, превазилазе устаљене конвенције и омеђеност театарских форми.

– То је свакако и данас императив у осмишљавању репертоара ове куће. Са једне стране развој плесног театра, који је у 20. веку дао огроман допринос стварању нових форми и израза у позоришту, а са друге стране подршка храбром, ангажованом драмском театру, писцима и редитељима који желе да укажу на одређени проблем у друштву, али кроз иновативне сценске замисли и концепте – каже Јелена Кајго, директорка Битеф театра и објашњава по којем позоришном моделу функционише ова кућа:

– Битеф театар функционише по најсавременијем позоришном моделу још од свог оснивања, зато што нема стални ансамбл, односно глумце или играче на плати. Када сам дошла на чело овог театра мислила сам да је то његова мана, али сам врло брзо схватила да је то заправо предност. Наравно онда када су буџети за продукције адекватни. Играчи Битеф денс компаније су, захваљујући помоћи Министарства културе, везани за нас годишњим уговорима, док су глумци ангажовани по представи, што омогућава великом броју слободних уметника да добију ангажман, а редитељи, са друге стране, немају ограничења у одабиру глумаца.