Gnezdo šumskog puha

U Evropi, na severu Afrike, pa sve do Japana na istoku, živi majušna životinja, u našim krajevima poznata pod imenom šumski puh. Može se pronaći u gustim šumama, ali i u planinskom žbunju, na nadmorskim visinama do 3.500 metara, a nije mu strano ni ušunjavanje u bašte.

Šumski puh izgledom podseća na vevericu. Težak je svega tridesetak grama, a dugačak desetak centimetara. Još toliko dugačak je i njegov pljosnati čupavi rep. Leđno krzno mu je sivkastobraon, dok mu je stomak nešto svetliji. Veoma je vešt penjač, a često skače sa grane na granu, preskačući pritom i po dva metra.

Ne voli društvo i ljubomorno čuva svoju teritoriju, koja nema više od stotinak metara u prečniku. Na jednom hektaru obično ima samo dva-tri odrasla šumska puha. Sa rođacima komuniciraju cijukanjem koje upozorava na opasnost, a emituju i ultrazvučne signale, nečujne ljudskom uhu.

Puh živi u gustom žbunju ili na nižim granama drveća, gradeći od lišća i grančica privremena gnezda za stanovanje. Mnogo više truda ulaže kada pravi gnezdo u kojem će podizati mlade: "kućica" za male puhove je veoma čvrsta, izgrađena na visini do sedam metara iznad tla. Ovo gnezdo u prečniku ima do 25 centimetara, sferičnog je oblika i ima samo jedan ulaz koji je, zbog bezbednosti, okrenut ka stablu. Da bi mladuncima bilo toplije i udobnije, gnezdo je postavljeno mahovinom i korom ostruganom sa drveća.

U Evropi se puhovi obično pare samo jednom godišnje, dok u toplijim krajevima izvedu i do tri legla mladih. Sezona parenja počinje u maju i traje do avgusta. Tri do četiri nedelje posle parenja rađa se do sedam mladunaca, nemoćnih, slepih i teških jedva dva grama. U prvih mesec dana majka je stalno uz njih, doji ih, brine se o njima i brani ih od opasnosti. Petnaest dana po rođenju mali puhovi otvaraju oči, a već kad navrše pet nedelja više im nije potrebna majčina briga.

O ovoj nemirnoj životinjici ne zna se mnogo. Preko dana drema, a u potragu za hranom polazi tek kad se smrkne. Šumski puh zimi spava sedeći na zadnjim nogama, sa prednjim šapama pritisnutim uz lice, sklupčan u lopticu i omotan svojim dugim repom. Povremeno se budi da bi jeo. Jede lišće, cveće, voće, koštunjave plodove, glavonošce, jaja i ptiće.