Гнездо шумског пуха
У Европи, на северу Африке, па све до Јапана на истоку, живи мајушна животиња, у нашим крајевима позната под именом шумски пух. Може се пронаћи у густим шумама, али и у планинском жбуњу, на надморским висинама до 3.500 метара, а није му страно ни ушуњавање у баште.
Шумски пух изгледом подсећа на веверицу. Тежак је свега тридесетак грама, а дугачак десетак центиметара. Још толико дугачак је и његов пљоснати чупави реп. Леђно крзно му је сивкастобраон, док му је стомак нешто светлији. Веома је вешт пењач, а често скаче са гране на грану, прескачући притом и по два метра.
Не воли друштво и љубоморно чува своју територију, која нема више од стотинак метара у пречнику. На једном хектару обично има само два-три одрасла шумска пуха. Са рођацима комуницирају цијукањем које упозорава на опасност, а емитују и ултразвучне сигнале, нечујне људском уху.
Пух живи у густом жбуњу или на нижим гранама дрвећа, градећи од лишћа и гранчица привремена гнезда за становање. Много више труда улаже када прави гнездо у којем ће подизати младе: "кућица" за мале пухове је веома чврста, изграђена на висини до седам метара изнад тла. Ово гнездо у пречнику има до 25 центиметара, сферичног је облика и има само један улаз који је, због безбедности, окренут ка стаблу. Да би младунцима било топлије и удобније, гнездо је постављено маховином и кором оструганом са дрвећа.
У Европи се пухови обично паре само једном годишње, док у топлијим крајевима изведу и до три легла младих. Сезона парења почиње у мају и траје до августа. Три до четири недеље после парења рађа се до седам младунаца, немоћних, слепих и тешких једва два грама. У првих месец дана мајка је стално уз њих, доји их, брине се о њима и брани их од опасности. Петнаест дана по рођењу мали пухови отварају очи, а већ кад наврше пет недеља више им није потребна мајчина брига.
О овој немирној животињици не зна се много. Преко дана дрема, а у потрагу за храном полази тек кад се смркне. Шумски пух зими спава седећи на задњим ногама, са предњим шапама притиснутим уз лице, склупчан у лоптицу и омотан својим дугим репом. Повремено се буди да би јео. Једе лишће, цвеће, воће, коштуњаве плодове, главоношце, јаја и птиће.
Пошто је ноћна животиња, коју је тешко пронаћи и ухватити, пух нема много непријатеља. У нашим крајевима његови непријатељи су једино сове: шумска сова и велика ушара.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


