Natezanje oko evropske kase

Od našeg specijalnog izveštača

Brisel – Nemačka kancelarka je poznata po tome što je veliki ljubitelj fudbala, ali i kao osoba koja ne voli da gubi. To je još jednom dokazala kada ju je preksinoć na pariskom stadionu ugostio francuski predsednik Fransoa Oland. Prijateljska utakmica nemačke i francuske fudbalske reprezentacije završena je dva prema jedan u korist Nemaca, a Olandu ni navijački šal oko vrata nije pomogao da oda utisak da je u „kratkom ali intenzivnom” razgovoru sa kancelarkom uspeo da osvoji neki „gol” u jednoj mnogo težoj i značajnijoj utakmici – pregovorima o budžetu Evropske unije.

Da još nije isteklo „90 minuta” u natezanju oko toga koliko će novca biti u zajedničkoj evropskoj kasi svedoči i činjenica da ni pred sam jučerašnji početak dvodnevnog samita predsednika i premijera država članica EU nije postojao zajednički predlog budžeta koji može biti osnova za pregovore „dvadesetsedmorice”. Štaviše, zbog toga je i početak samita kasnio nekoliko sati kako bi predsednik Evropskog saveta pripremio kompromisni predlog koji neće u startu posvađati lidere EU.

Ovo je inače drugi čin u pravoj drami koja traje među liderima EU zbog razmimoilaženja oko toga da li je neophodno više uložiti zajedničkog novca za uspostavljanje ujednačenog rasta širom EU ili je neophodno znatno racionalnije trošiti u vremenima krize.

Iako je Evropska komisija predložila da se u odnosu na prethodni sedmogodišnji budžetski okvir izdvajanja članica povećaju za pet odsto i iznose ukupno na 1.033 milijarde evra, Van Rompaj je kao svojevrsni predsednik EU tu sumu umanjio na 973 milijarde evra budući da je prethodni samit posvećen budžetu, u novembru, doživeo debakl.

Postizanje dogovora zavisiće, pre svega, od pronalaženja ravnoteže između britanskih, nemačkih, švedskih i holandskih poziva za smanjenje budžeta, i francuskih i italijanskih zahteva da se taj novac usmeri u investicije u oblastima koje mogu generisati nova radna mesta. Međutim, osnovni strah Pariza je da bi rezanje potrošnje moglo da „potkači” poljoprivredne fondove EU iz kojih najveću korist imaju upravo francuski poljoprivrednici. Zbog toga Francuska podržava svojevrsni blok u kojem su i Poljska, Grčka i Portugalija, koje žele da se novcem iz evropske kase potpomognu njihove ekonomije. Osim toga, njima su naklonjeni i Danci, Estonci i Letonci, koji smatraju da povećanje budžeta EU treba usmeriti pre svega u ulaganje u nauku i inovacije.

Ukoliko dođe do dogovora, on će najverovatnije izgledati tako da budžet bude nešto veći od 900 milijardi evra, što čini oko jedan odsto ukupnog bruto domaćeg proizvoda EU.

Prema rečima Janisa Emanouilidisa, stručnjaka briselskog Centra za evropsku politiku, novac oko kojeg se bore lideri EU nije veliki u odnosu na njihove ekonomije, ali je važan „jer su u pitanju političke trgovine”.

„Vlade država članica EU žele da, kada se vrate sa evropskog samita, kažu svojoj javnosti da su se borile za nacionalne interese i da su na kraju uspele da izdejstvuju kompromis”, kaže ovaj stručnjak i dodaje da sumnje onih koji žele rezove najviše padaju na projekte koji se finansiraju iz fondova za kohezionu politiku i zajedničku poljoprivrednu politiku na koje otpada čak 80 odsto budžeta.

Ono što se čini kao izvesno jeste to da će do izvesnih rezova sasvim sigurno doći a samo je pitanje ko će biti najveće žrtve štednje. U zavisnosti od toga ko kako gleda na budući budžet, mesta za sasecanje budžeta vide se u platnim kovertama administracije EU, potom u poljoprivrednim subvencijama, kao i dotacijama siromašnijim zemljama i regionima širom EU.

Štaviše, sasvim je moguće da EU znatno smanji izdvajanja za zemlje koje su u procesu evropskih integracija, poput Srbije, kao i za svoju diplomatsku mrežu, iako teži da bude globalni akter. Osim toga, budžetske makaze prete i programu studentske razmene u Evropi, kao i ulaganjima u nauku i istraživanja, premda su eksperti ukazivali da upravo ti projekti mogu da pomognu izlasku iz krize. Izvori iz okruženja Hermana van Rompaja navode da bi se to smanjenje ipak nadomestilo novim programom za smanjenje nezaposlenosti među mladima u EU.

Uprkos tome što sada postoje veće šanse da dođe do dogovora o veličini evropske kase, nije isključeno da i ovaj vanredni sastanak Evropskog saveta doživi debakl. U tom slučaju „fudbalska diplomatija” Merkelove i Olanda prerašće u pravi fudbalski turnir u kojem će najveći gubitnik biti samo jedan – ideja o evropskom zajedništvu i solidarnosti.