Натезање око европске касе

Од нашег специјалног извештача

Брисел – Немачка канцеларка је позната по томе што је велики љубитељ фудбала, али и као особа која не воли да губи. То је још једном доказала када ју је прексиноћ на париском стадиону угостио француски председник Франсоа Оланд. Пријатељска утакмица немачке и француске фудбалске репрезентације завршена је два према један у корист Немаца, а Оланду ни навијачки шал око врата није помогао да ода утисак да је у „кратком али интензивном” разговору са канцеларком успео да освоји неки „гол” у једној много тежој и значајнијој утакмици – преговорима о буџету Европске уније.

Да још није истекло „90 минута” у натезању око тога колико ће новца бити у заједничкој европској каси сведочи и чињеница да ни пред сам јучерашњи почетак дводневног самита председника и премијера држава чланица ЕУ није постојао заједнички предлог буџета који може бити основа за преговоре „двадесетседморице”. Штавише, због тога је и почетак самита каснио неколико сати како би председник Европског савета припремио компромисни предлог који неће у старту посвађати лидере ЕУ.

Ово је иначе други чин у правој драми која траје међу лидерима ЕУ због размимоилажења око тога да ли је неопходно више уложити заједничког новца за успостављање уједначеног раста широм ЕУ или је неопходно знатно рационалније трошити у временима кризе.

Иако је Европска комисија предложила да се у односу на претходни седмогодишњи буџетски оквир издвајања чланица повећају за пет одсто и износе укупно на 1.033 милијарде евра, Ван Ромпај је као својеврсни председник ЕУ ту суму умањио на 973 милијарде евра будући да је претходни самит посвећен буџету, у новембру, доживео дебакл.

Постизање договора зависиће, пре свега, од проналажења равнотеже између британских, немачких, шведских и холандских позива за смањење буџета, и француских и италијанских захтева да се тај новац усмери у инвестиције у областима које могу генерисати нова радна места. Међутим, основни страх Париза је да би резање потрошње могло да „поткачи” пољопривредне фондове ЕУ из којих највећу корист имају управо француски пољопривредници. Због тога Француска подржава својеврсни блок у којем су и Пољска, Грчка и Португалија, које желе да се новцем из европске касе потпомогну њихове економије. Осим тога, њима су наклоњени и Данци, Естонци и Летонци, који сматрају да повећање буџета ЕУ треба усмерити пре свега у улагање у науку и иновације.

Уколико дође до договора, он ће највероватније изгледати тако да буџет буде нешто већи од 900 милијарди евра, што чини око један одсто укупног бруто домаћег производа ЕУ.

Према речима Јаниса Еманоуилидиса, стручњака бриселског Центра за европску политику, новац око којег се боре лидери ЕУ није велики у односу на њихове економије, али је важан „јер су у питању политичке трговине”.

„Владе држава чланица ЕУ желе да, када се врате са европског самита, кажу својој јавности да су се бориле за националне интересе и да су на крају успеле да издејствују компромис”, каже овај стручњак и додаје да сумње оних који желе резове највише падају на пројекте који се финансирају из фондова за кохезиону политику и заједничку пољопривредну политику на које отпада чак 80 одсто буџета.

Оно што се чини као извесно јесте то да ће до извесних резова сасвим сигурно доћи а само је питање ко ће бити највеће жртве штедње. У зависности од тога ко како гледа на будући буџет, места за сасецање буџета виде се у платним ковертама администрације ЕУ, потом у пољопривредним субвенцијама, као и дотацијама сиромашнијим земљама и регионима широм ЕУ.

Штавише, сасвим је могуће да ЕУ знатно смањи издвајања за земље које су у процесу европских интеграција, попут Србије, као и за своју дипломатску мрежу, иако тежи да буде глобални актер. Осим тога, буџетске маказе прете и програму студентске размене у Европи, као и улагањима у науку и истраживања, премда су експерти указивали да управо ти пројекти могу да помогну изласку из кризе. Извори из окружења Хермана ван Ромпаја наводе да би се то смањење ипак надоместило новим програмом за смањење незапослености међу младима у ЕУ.

Упркос томе што сада постоје веће шансе да дође до договора о величини европске касе, није искључено да и овај ванредни састанак Европског савета доживи дебакл. У том случају „фудбалска дипломатија” Меркелове и Оланда прерашће у прави фудбалски турнир у којем ће највећи губитник бити само један – идеја о европском заједништву и солидарности.