Koje će ustanove imati status nacionalnog značaja

U Zakonu o kulturi iz 2009. prvi put je formulisan status „ustanove kulture od nacionalnog značaja”. Ove godine pojedine kulturne institucije poneće i zvanično ovu titulu, pa će uz svoj naziv imati i ovaj dodatak. Pitanje je šta osim toga one dobijaju.

Komisija za sticanje i oduzimanje statusa, u čijem su sastavu Ivan Jevtić, Milka Čanak Medić, Vesna Marjanović, Vladimir Kopicl, Momčilo Antonović, Živorad Ajdačić, Branko Bojović, Radoslav Petković i Šandor Laslo, sastala se pre nekoliko dana i Nacionalnom savetu za kulturu dostavila svoj predlog ustanova koje bi mogle da ponesu pomenuti epitet na osnovu propisanih kriterijuma i preko sedamdeset prispelih kandidatura nakon javnog poziva.

Na spisku komisije, u koji je list „Politika” imala uvid, nalazi se 41 institucija, 23 čiji je osnivač Republika i koje se finansiraju iz republičkog budžeta i 18 lokanih ustanova. U prvoj grupi su očekivano Muzej savremene umetnosti Beograd, Biblioteka Matice srpske Novi Sad, Narodno pozorište Beograd, Narodni muzej Beograd, Narodna biblioteka Srbije, Jugoslovenska kinoteka, Beogradska filharmonija, Arhiv Srbije i dr. Na spisku nema Filmskih novosti, Muzeja žrtava genocida i Centralnog instituta za konzervaciju, mada ih je takođe osnovala Republika i finansiraju se iz njenog budžeta.

Što se druge grupe tiče, tu su Muzej Vojvodine, Narodni muzej Čačak, Spomen zbirka Pavle Beljanski, Galerija slika Sava Šumanović Šid, Galerija Nadežda Petrović Čačak, Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo i dr, kao i Kolarčeva zadužbina i Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, uz napomenu da poslednje dve institucije nisu zadovoljile formalne uslove, ali da je njihov nacionalni značaj evidentan.

Kako objašnjava naš izvor, mišljenje saveta za kulturu ne mora da se poklapa sa predlogom komisije, jer se razmatraju svi kandidati, a ne samo oni koje je izabrala komisija, pa spisak nije konačan i može da se menja, sužava ili dopunjuje. Ukoliko postoji neusaglašenost pri izboru kandidata, Ministarstvo kulture na osnovu jednog i drugog spiska donosi odluku o tome kojim ustanovama treba dati status i iznosi svoj predlog Vladi Srbije.

Pored same liste imena intrigira i lista privilegija. Ona prema zakonu izgleda ovako: ustanove kulture od nacionalnog značaja čiji je osnivač Srbija prioritetno se finansiraju iz republičkog budžeta, dok ostale ustanove kulture od nacionalnog značaja imaju pravo na prioritetno finansiranje programa i projekata koji se finansiraju, odnosno sufinansiraju, iz budžeta Srbije na osnovu sprovedenog javnog konkursa. I, to bi bilo to. Da li je to mnogo ili malo? Dr Vesna Marjanović iz Etnografskog muzeja, član komisije smatra sledeće:

– Iskustvo mi govori da je reč više o počasnom zvanju, donekle i obavezujućem. Sve institucije kulture na neki način su obavezne da neguju prvo domaću, tj. nacionalnu kulturu, ali sama ova kategorija podrazumeva obavezu i način kako širiti nacionalnu kulturu, a ne samo kako je baštiniti. Velike finansijske dobiti nema.

Vladimir Kopicl, književnik, član istog tela, kaže:

– To je status koji za sebe sam dosta govori, njime se prepoznaje vrednost posla kojim se ta institucija bavi kao i rezultati koje je imala. Što se praktičnog dela tiče, otvara se prostor za korišćenje našeg budžetskog sistema, koji možda nije uvek naklonjen kulturi. Prednost u odnosu na druge na republičkim konkursima za projekte nije zanemarljiva stvar.

Arhitekta Branko Bojović, takođe član komisije, dodaje:

– Naš je zadak je bio da iz jednog velikog broja institucija identifikujemo one za koje po našoj proceni i savesti ima smisla da ih svrstamo u ustanove od nacionalnog značaja. Njima ništa po automatizmu ne pripada, ali im pripada jedna početna, već pomenuta stimulacija da lakše dođu do sredstava.