Uvodna razočarenja i slatka nadanja

Berlin – Da je novi film hongkonškog vizuelnog majstora tako genijalan bio bi u Kanu, te ne bi sada Diter Koslik sa njim započinjao festival – bili su prvi komentari posle projekcije filma „Veliki majstor” predsednika žirija Vonga Kar Vaija, prikazanog novinarima i kritičarima pre svečanog početka 63. Berlinala.

Drugim rečima, ova, međunarodna verzija filma kineskog rediteljskog majstora i velikog estete nije ispunila sva očekivanja, što se kao teret pre može staviti na dušu zapadnjačkim koproducentima i vlasnicima svetskih prava („Vajld banč”) koji su insistirali na izmenama originala i u samoj strukturi i u trajanju, nego na dušu Vonga Kar Vaija. On je original „Velikog majstora” u trajanju od 130 minuta, već prikazao u Kini gde je film na bioskopskim blagajnama zaradio više od 45 miliona dolara i tako postao prvi Kar Vaijev blokbaster. U internacionalnoj, zapadnjačkoj publici prilagođenoj verziji, koja uskoro treba da bude viđena i na beogradskom Festu, više je pričanja i detaljnih objašnjenja stilova i različitih škola borilačkih umetnosti i veština, nego kung-fua na delu.

„Veliki majstor” je pre svega zamišljen kao epski akcioni spektakl, biografija legendarnog kung-fu majstora Ipa Mana, mentora Brusa Lija i osnivača „ving čun” kung-fu škole. Njegovu životnu priču, kao i istorijat borilačke umetnosti kao neodvojivog dela kineske kulture i tradicije, Kar Vai prikazuje uz eho istorijskih drama kroz koje su se reflektovali i san o kineskom ujedinjenju i promene u odvajanju kineskih provincija tokom japanske okupacije i kasnije tokom građanskog rata (period od 1930. do 1951). Iako je „ving čun” škola Ipa Mana najčuvenija na svetu, sa najvećim brojem sledbenika, Vong Kar Vai ovog legendarnog majstora portretiše kao tužnu i izolovanu figuru. Sve to kroz visokoestetizovani vizuelni izraz, u tamnom koloritu, uz mnogo nostalgije i sa razočaranošću u nepostojanost vere.

Same scene kung-fua na delu vizuelno su fascinantne, sa maestralnom koreografijom i fotografijom. Glavni glumci u filmu – Toni Leung kao Ip Man i Žang Žiji kao naslednica očeve škole borilačke umetnosti, izvanredni su i u scenama borbi i van njih. Bili su prave zvezde na berlinskom crvenom tepihu, pred pompezno „kinesko otvaranje” 63. Berlinala kojem je, uz nemačke zvaničnike, od zvučnijih imena prisustvovala jedino Džejn Fonda.

Prvi film viđen u konkurenciji za nagradu „Zlatni medved” poslednji je film iz takozvane rajske trilogije austrijskog dokumentariste i reditelja Urliha Zajdla. Pošto je u Kanu viđen „Raj: Ljubav” u kojem se bavio seksualnim turizmom sredovečnih Austrijanki, pa u Veneciji prikazan i nagrađen „Raj: Vera” u kojem je na sebi svojstven način povezao fanatičnu ljubav prema Hristu i seksualne frustracije, Zajdl se u filmu „Raj: Nada” vraća na početak. Liku iz prve priče, Melani – tinejdžerskoj ćerki seks-turistkinje Tereze, koju majka pre odlaska u Keniju šalje u austrijski dijet-kamp, kako bi devojčica konačno smršala. Iako na prvi pogled Zajdl gledaoce tera da se krajnje „politički nekorektno” smeju debelim mališanima, on suštinski i veoma suptilno gradi priču o usamljenoj deci rastrzanoj između razvedenih roditelja i priču o buđenju žene u devojčici i prvom zaljubljivanju...

„U ime...”, novi film poznate poljske rediteljke Malgoržate Malgoške Šumovske, izazvao je reakcije još pre samog prikazivanja u konkurenciji Berlinala, jer autorka otvara i istražuje veoma delikatnu i provokativnu temu – homoseksualnost među sveštenstvom. U vizuelno moćnom filmu, Šumovska priča o katoličkom svešteniku u malom poljskom selu koji sa sobom nosi svoju veliku tajnu, rastrzan između zabranjene želje i zaveta svevišnjem...

Danas je u glavnom programu i „Obećana zemlja” Gasa van Senta, politički triler na temu aktuelnih ekoloških trvenja, takođe jedan od filmova koji će biti viđen na predstojećem beogradskom Festu, i još jedan od filmova koji su ispod očekivanog...

---------------------------------------

Srpsko otvaranje

Eksperimentalni dokumentarni film „Jugoslavija, kako je ideologija pokretala naše kolektivno telo”, rediteljke Marte Popivode, danas otvara ugledni filmski program „Forum – Prošireno” u kojem se predstavljaju avangardni, eksperimentalni, politički angažovani filmovi i još neistražene filmske forme, što ga čini najradikalnijom selekcijom Berlinala.

Svoj prvi od tri susreta sa publikom danas ima i kratki dokumentarni film Ivane Todorović „Ja, kad sam bila klinac, bila sam klinka” koji se u glavnom programu 63. Berlinala (selekcija: kratki film), takmiči za „Zlatnog medveda”. Golubovićev film „Klopka” danas će imati susret sa novinarima, dok je svečana premijera u okviru „Foruma” zakazana za 11. februar. Osim reditelja i scenarista, u Berlinu će se pokloniti i mnogočlana glumačka ekipa.

---------------------------------------

Bogdan Diklić u hrvatskom filmu

U filmu „Odbrana i zaštita” Boba Jelića, hrvatske produkcije a na bosanskohercegovačku temu (radnja je smeštena u Mostaru), koji se takođe prikazuje u paralelnom berlinskom programu „Forum”, jednu od glavnih uloga tumači beogradski glumac Bogdan Diklić, čiji je dolazak na festival takođe najavljen...