Amerika upozorava Tursku i Irak

Specijalno za Politiku

Istanbul, 9. februara – Vašington je pozvao vlade u Ankari i Bagdadu da prekinu „rat rečima” i nađu zajednički jezik o mnogim otvorenim pitanjima koja opterećuju odnose ove dve susedne zemlje.

"Produbljivanje nesporazuma između Ankare i Bagdada oko izvoza iračke nafte moglo bi da izazove haos i da ugrozi teritorijalnu celovitost Iraka. To ne bi bilo dobro ni za Tursku, ni za SAD, niti za bilo koju zemlju u regionu”, upozorio je američki ambasador u Ankari Frensis Ričardione u razgovoru sa lokalnim novinarima.

Turska se našla na žestokom udaru zvaničnog Bagdada zato što je dozvolila iračkim Kurdima da preko njene teritorije direktno izvoze iračku naftu. U centralnoj vladi smatraju da je to „krijumčarenje”, pošto prema ustavu Kurdi nemaju pravo da samostalno raspolažu prirodnim bogatstvima zemlje.

Na severu Iraka, gde su Kurdi stekli autonomiju, nalaze se ogromna ležišta nafte i gasa. Oni su nedavno preko firme „Genel enerdži”, čije je sedište u Ankari, zaobilazeći Bagdad, prvi put počeli samostalno da izvoze sirovu naftu, pošto centralna vlada, kako tvrde, ne poštuje dogovor o snabdevanju Kurda benzinom i dizelom.

U pitanju su zasad simbolične količine pošto se transport obavlja cisternama ali u Arbilu, administrativnom centru kurdske autonomije, ističu da će graditi svoj cevovod preko Anadolije.

Ambasador SAD je pozvao vlade Turske i Iraka da postignu dogovor o nafti i ekonomskoj saradnji. On je takođe rekao da je Vašington u kontaktima i sa vlastima u Bagradu i Arbilu, kako bi se izbeglo dalje zaoštravanje koje bi moglo da produbi unutrašnje sukobe u Iraku koji svakodnevno odnose živote.

"Stejt department ne podržava izvoz nafte iz bilo kog dela Iraka, bez odobrenja vlade u Bagdadu”, kažu u Beloj kući.

U Ankari odbacuju optužbe da su se uključili u „krijumčarenje iračke nafte” i tvrde, kao i Kurdi, da su to legitimni poslovi koji će biti nastavljeni.

Odnosi Ankare i Bagdada su se našli na velikoj proveri odmah posle povlačenja Amerikanaca krajem 2011. godine. Neposredan povod za to je bio progon potpredsednika Iraka Tarika al -Hašemija, sunite, koji je u Bagdadu, u odsustvu, osuđen na smrt zbog navodne likvidacije političkih protivnika – šiita.

On je, uz pomoć Kurda, našao utočište u Istanbulu, koji je obio da ga izruči.
Ankara optužuje premijera Nurija al-Malikija, lidera većinskih šiita, da podstiče sektaške i etničke sukobe kako bi učvrstio svoju strahovladu.

„On pokušava da uvede diktaturu, kao što je to nekada činio Sadam Husein”, optužuje premijer Tajip Erdogan.

Optužba optužbu stiže, u Bagdadu uzvraćaju istom merom. „Turska se ponaša kao neprijateljska i agresivna država koja se meša u unutrašnja pitanja Iraka. Erdogan podstiče sektaške sukobe i sanja da, kao nekad osmanska imperija, kontroliše ceo region”, uzvraća Al Maliki.

Dve zemlje od prvog dana imaju oprečne stavove i o krizi u Siriji. Ankara bezrezervno podržava opoziciju i traži odlazak Bašara al Asada, dok je Bagdad protiv mešanja sa strane jer se plaši da bi to moglo da izazove lom u regionu.

Vašington se našao na mukama, razapet između važnih saveznika u nemirnom području. U Beloj kući još uvek ocenjuju da bi premijer Al Maliki mogao da stabilizuje Irak, dok u Ankari smatraju da je on veliki izazov i za svoju zemlju i za ceo Bliski istok.