Америка упозорава Турску и Ирак

Специјално за Политику

Истанбул, 9. фебруара – Вашингтон је позвао владе у Анкари и Багдаду да прекину „рат речима” и нађу заједнички језик о многим отвореним питањима која оптерећују односе ове две суседне земље.

"Продубљивање неспоразума између Анкаре и Багдада око извоза ирачке нафте могло би да изазове хаос и да угрози територијалну целовитост Ирака. То не би било добро ни за Турску, ни за САД, нити за било коју земљу у региону”, упозорио је амерички амбасадор у Анкари Френсис Ричардионе у разговору са локалним новинарима.

Турска се нашла на жестоком удару званичног Багдада зато што је дозволила ирачким Курдима да преко њене територије директно извозе ирачку нафту. У централној влади сматрају да је то „кријумчарење”, пошто према уставу Курди немају право да самостално располажу природним богатствима земље.

На северу Ирака, где су Курди стекли аутономију, налазе се огромна лежишта нафте и гаса. Они су недавно преко фирме „Генел енерџи”, чије је седиште у Анкари, заобилазећи Багдад, први пут почели самостално да извозе сирову нафту, пошто централна влада, како тврде, не поштује договор о снабдевању Курда бензином и дизелом.

У питању су засад симболичне количине пошто се транспорт обавља цистернама али у Арбилу, административном центру курдске аутономије, истичу да ће градити свој цевовод преко Анадолије.

Амбасадор САД је позвао владе Турске и Ирака да постигну договор о нафти и економској сарадњи. Он је такође рекао да је Вашингтон у контактима и са властима у Баграду и Арбилу, како би се избегло даље заоштравање које би могло да продуби унутрашње сукобе у Ираку који свакодневно односе животе.

"Стејт департмент не подржава извоз нафте из било ког дела Ирака, без одобрења владе у Багдаду”, кажу у Белој кући.

У Анкари одбацују оптужбе да су се укључили у „кријумчарење ирачке нафте” и тврде, као и Курди, да су то легитимни послови који ће бити настављени.

Односи Анкаре и Багдада су се нашли на великој провери одмах после повлачења Американаца крајем 2011. године. Непосредан повод за то је био прогон потпредседника Ирака Тарика ал -Хашемија, суните, који је у Багдаду, у одсуству, осуђен на смрт због наводне ликвидације политичких противника – шиита.

Он је, уз помоћ Курда, нашао уточиште у Истанбулу, који је обио да га изручи.
Анкара оптужује премијера Нурија ал-Маликија, лидера већинских шиита, да подстиче секташке и етничке сукобе како би учврстио своју страховладу.

„Он покушава да уведе диктатуру, као што је то некада чинио Садам Хусеин”, оптужује премијер Тајип Ердоган.

Оптужба оптужбу стиже, у Багдаду узвраћају истом мером. „Турска се понаша као непријатељска и агресивна држава која се меша у унутрашња питања Ирака. Ердоган подстиче секташке сукобе и сања да, као некад османска империја, контролише цео регион”, узвраћа Ал Малики.

Две земље од првог дана имају опречне ставове и о кризи у Сирији. Анкара безрезервно подржава опозицију и тражи одлазак Башара ал Асада, док је Багдад против мешања са стране јер се плаши да би то могло да изазове лом у региону.

Вашингтон се нашао на мукама, разапет између важних савезника у немирном подручју. У Белој кући још увек оцењују да би премијер Ал Малики могао да стабилизује Ирак, док у Анкари сматрају да је он велики изазов и за своју земљу и за цео Блиски исток.