Holokaust i akademska podmetanja profesora

Po tonu i upotrebi reči, po vređanju i insinuacijama, svađa između dva američka  profesora Alana Deršovica i Normana Finkelstajna prevazišla je norme akademskog ponašanja. Na očigled uglednih visokoškolskih institucija i inteligencije netrpeljivost između ove dvojice , izazvana ponajviše zbog različitih pogleda na politiku Izraela, izrasla je ovih dana u svađu nedoličnu univerzitetskim umovima.

U poslednjoj rundi ovog meča, Deršovic, kao jedan od  najvatrenijih zastupnika moćnog izraelskog lobija trudi se (svim sredstvima) da Finkelstajna izbaci iz trke za redovnog profesora na katoličkom univerzitetu Depol u Čikagu. Sa neprikosnovenog mesta jednog od najuglednijeg profesora na harvardskom pravu, Deršovic se spustio na slanje hrpe mejlova fakultetskom osoblju u Čikagu. Svog kolegu Finkelštajna naziva lažovom, bezvrednim lakrdijašem i povrh svega antisemitom. Iako je prošao dva glavna kruga na putu ka najvišem i najpovoljnijem akademskom zvanju u SAD, dekan Depola, odbio je savet komisije za prijem profesora, i usprotivio se Finkelštajnovom unapređenju.

Konačna odluka očekuje se početkom leta, ali mnogima je ovde u Americi jasno o čemu se zapravo radi.

Da nije tako ozbiljno, bilo bi smešno ocenjuje šef katedre za političke nauke na Depolu, Majkl Bude kome se ne dopada što se pritiscima sa strane omalovažava i ugrožava integritet fakulteta u Čikagu.

Svađa između ove dvojice počela je "sukobom na idejnom frontu". Finkelštajn se još 2000. godine zamerio izraelskom lobiju, a onda i Deršovicu, iako je i Finkelštajnov njegov otac preživeo pakao holokausta. Ipak u knjizi "Industrija holokausta" on je zagovarao tezu da mnogi američki Jevreji eksploatišu i zloupotrebljavaju strahote kroz koje su prošli. Jevreji u Izraelu i Americi, tvrdi autor, koriste holokaust da bi vladali nad Palestincima i iznudili novac od Nemačke. Knjiga je izazvala oštre kritike, ali se sa druge strane popela na listu najprodavanije publicistike. U Americi se retko ko usuđuje da kritikuje zvanični Izrael, pa je javno mnenje željno takvih diskusija. To se pokazalo i kada je pre dve godine otpočela diskusija oko američke spoljne politike koja se zarad Izraela vodi na uštrb sopstvenih strateških interesa. Polemika je brzometno prerasla u otvorenu svađu, a otpočeli su je američki profesori Džon Miršajmer i Stiven Volt. Svoj esej o "izraelskom lobiju" morali su da objave preko Atlantika u londonskom knjižvnom pregledu, ali je bačena karta brzo doplovila natrag u Ameriku. I tada je Deršovic bio jedan od najogorčenijih kritičara eseja dvojice kolega…

Posle "Industrije holokausta", Deršovic je odgovorio "Slučajem Izraela" , da bi Finkelštajn odmah, po formuli "knjigom na knjigu" počeo rad na "Pogrešnoj upotrebi antisemitizma i zloupotrebi istorije", gde Deršovica optužuje za plagijarizam. Ovaj je opet, kao čuveni advokat koji je između ostalih branio O Džej Simpsona, pokušao da blokira štampanje Finkelštajnove knjige, intervenišući u jednom trenutku i kod kalifornijskog guvernera Arnolda Švarcenegera. Nije mu uspelo, ali u sledećoj svojoj knjizi još je ljuće napao Finkelštajna.

Na svojim sajtovima, obojica su međutim zabasali u mnogo mutnije vode. Finkelštajn Deršovica naziva "sumanutim manijakom", "bitangom" i "siledžijom", dok ovaj "kolegijalno" odgovara sa listama "najodvratnijih i najglupljih stvari koje je Finkelštajn izgovorio".

U prepisku sa čelnicima Depola Deršovic je stupio još pre dve godine čim se Finkelštajn kandidovao po ustaljenoj proceduri za redovnog profesora.

U zalaganjima da se Finkelštajnu ospori profesura, Deršovic proglašava sva dela svog kolege za jednostranu agitpropovsku propagandu. U njima nema ničeg naučnog, tvrdi harvardski profesor, dodajući , da to ne radi ni iz ideoloških ni iz ličnih razloga. Članovi komisije su međutim angažovali i nezavisne stručnjake da procene naučnu potkovanost budućeg redovnog profesora. Nema zamerki njegovoj stručnosti. Ali dekan je, povodeći se za Deršovicem, procenio da Finkelštajn ne ispunjava neophodnu odliku poštovanja dostojanstva drugih ličnosti. Nikada mi tako nešto nije zamereno u godišnjim procenama o mom radu, odgovorio je Finkelštajn.