Холокауст и академска подметања професора

По тону и употреби речи, по вређању и инсинуацијама, свађа између два америчка  професора Алана Дершовица и Нормана Финкелстајна превазишла је норме академског понашања. На очиглед угледних високошколских институција и интелигенције нетрпељивост између ове двојице , изазвана понајвише због различитих погледа на политику Израела, израсла је ових дана у свађу недоличну универзитетским умовима.

У последњој рунди овог меча, Дершовиц, као један од  најватренијих заступника моћног израелског лобија труди се (свим средствима) да Финкелстајна избаци из трке за редовног професора на католичком универзитету Депол у Чикагу. Са неприкосновеног места једног од најугледнијег професора на харвардском праву, Дершовиц се спустио на слање хрпе мејлова факултетском особљу у Чикагу. Свог колегу Финкелштајна назива лажовом, безвредним лакрдијашем и поврх свега антисемитом. Иако је прошао два главна круга на путу ка највишем и најповољнијем академском звању у САД, декан Депола, одбио је савет комисије за пријем професора, и успротивио се Финкелштајновом унапређењу.

Коначна одлука очекује се почетком лета, али многима је овде у Америци јасно о чему се заправо ради.

Да није тако озбиљно, било би смешно оцењује шеф катедре за политичке науке на Деполу, Мајкл Буде коме се не допада што се притисцима са стране омаловажава и угрожава интегритет факултета у Чикагу.

Свађа између ове двојице почела је "сукобом на идејном фронту". Финкелштајн се још 2000. године замерио израелском лобију, а онда и Дершовицу, иако је и Финкелштајнов његов отац преживео пакао холокауста. Ипак у књизи "Индустрија холокауста" он је заговарао тезу да многи амерички Јевреји експлоатишу и злоупотребљавају страхоте кроз које су прошли. Јевреји у Израелу и Америци, тврди аутор, користе холокауст да би владали над Палестинцима и изнудили новац од Немачке. Књига је изазвала оштре критике, али се са друге стране попела на листу најпродаваније публицистике. У Америци се ретко ко усуђује да критикује званични Израел, па је јавно мнење жељно таквих дискусија. То се показало и када је пре две године отпочела дискусија око америчке спољне политике која се зарад Израела води на уштрб сопствених стратешких интереса. Полемика је брзометно прерасла у отворену свађу, а отпочели су је амерички професори Џон Миршајмер и Стивен Волт. Свој есеј о "израелском лобију" морали су да објаве преко Атлантика у лондонском књижвном прегледу, али је бачена карта брзо допловила натраг у Америку. И тада је Дершовиц био један од најогорченијих критичара есеја двојице колега…

После "Индустрије холокауста", Дершовиц је одговорио "Случајем Израела" , да би Финкелштајн одмах, по формули "књигом на књигу" почео рад на "Погрешној употреби антисемитизма и злоупотреби историје", где Дершовица оптужује за плагијаризам. Овај је опет, као чувени адвокат који је између осталих бранио О Џеј Симпсона, покушао да блокира штампање Финкелштајнове књиге, интервенишући у једном тренутку и код калифорнијског гувернера Арнолда Шварценегера. Није му успело, али у следећој својој књизи још је љуће напао Финкелштајна.

На својим сајтовима, обојица су међутим забасали у много мутније воде. Финкелштајн Дершовица назива "суманутим манијаком", "битангом" и "силеџијом", док овај "колегијално" одговара са листама "најодвратнијих и најглупљих ствари које је Финкелштајн изговорио".

У преписку са челницима Депола Дершовиц је ступио још пре две године чим се Финкелштајн кандидовао по устаљеној процедури за редовног професора.

У залагањима да се Финкелштајну оспори професура, Дершовиц проглашава сва дела свог колеге за једнострану агитпроповску пропаганду. У њима нема ничег научног, тврди харвардски професор, додајући , да то не ради ни из идеолошких ни из личних разлога. Чланови комисије су међутим ангажовали и независне стручњаке да процене научну поткованост будућег редовног професора. Нема замерки његовој стручности. Али декан је, поводећи се за Дершовицем, проценио да Финкелштајн не испуњава неопходну одлику поштовања достојанства других личности. Никада ми тако нешто није замерено у годишњим проценама о мом раду, одговорио је Финкелштајн.