Za malu decu privremeno – adaptirano mleko

Aflatoksin, nađen u čak 26 od 35 uzorka mleka u Srbiji, ostavlja posledice na zdravlje i to već posle nekoliko dana konzumiranja ovih namirnica, ali i dugoročno, ako godinama uzimamo zagađenu hranu, a da to i ne znamo.

Profesor dr Dragan Joksović, toksikolog i bivši dugogodišnji načelnik Nacionalnog centra za kontrolu trovanja Vojnomedicinske akademije u Beogradu, kaže za „Politiku” da nikakve dileme nema o tome da je ovaj toksin štetan po zdravlje, mada će to zavisti od njegove koncentracije u hrani, u konkretnom slučaju – u mleku.

– Ako je koncentracija velika, može da dovede do težeg oštećenja jetre i do smrti. Tokom određenog dužeg vremena dolazi do poremećaja metabolizma i oštećenja gena. Dok se ne daju svi podaci, moja preporuka je da građani ne uzimaju mleko – kaže profesor Joksimović.

U najvećoj nedoumici našli su se roditelji koji ne znaju da li deci smeju da daju mleko.

– Dok se ova situacija ne razreši, rešenje je sledeće: za decu uzrasta do tri godine preporučujem tri formule adaptiranog mleka, već prema uzrastu. Roditeljima starije školske dece preporučujem da svoju decu na nekoliko dana poštede mleka – kaže Joksović.

Nameće se i pitanje ispravnosti fermentisanih mlečnih proizvoda – jogurta, kefira i sireva, navodi profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, dr Nedeljko Radlović, pedijatar-gastroenterolog i nutricionista iz Univerzitetske dečje klinike.

Profesor fiziologije na Medicinskom fakultetu dr Tomislav Jovanović, klinički fiziolog, kaže kako štetni efekti aflatoksina na zdravlje počinju odmah, ali se nikada ne zna na kojem će se organu ili sistemu ispoljiti negativna dejstva.

Po rečima dr Jovanovića, gljivice koje daju ovu vrstu toksina pojavljuju se u vreme suše, koja je praćena povremenom visokom vlažnošću. Pojavljuju se ako je kukuruz uskladišten u prostoru gde se vlaga kreće od 18 do 23 odsto:

– U ovom trenutku naš najveći problem je što ne znamo koje je mleko zaraženo i kada je zaraženo. Zato nadležni treba da izađu u javnost s jasnim podacima o kom mleku se radi. Ima mesta za ozbiljnu zabrinutost, ali i otvaranje čitavog niza drugih pitanja, recimo, šta sve unosimo preko drugih namirnica i biljaka,

Dr Jovanović roditeljima savetuje da u ishrani dece koriste veštački prerađeno mleko.

– Aflatoksin ima štetan efekat na krvni sistem, smanjuje elastičnost krvnih sudova, utiče na pojavu ateroskleroze, ali to je dugoročan efekat. On brzo deluje na organe za varenje i izaziva tegobe poput mučnine i proliva. Tek kasnije izaziva i ozbiljna oštećenja jetre, bubrega i pluća. Utiče na smanjenje imuniteta i, dugoročno gledano, to je najozbiljnija posledica, jer otvara put za pojavu raznih oboljenja – kaže dr Jovanović.

On naglašava da za sada nema istraživanja koja su tačno naučno dokazala vezu između ovog toksina i malignih bolesti.