За малу децу привремено – адаптирано млеко

Афлатоксин, нађен у чак 26 од 35 узорка млека у Србији, оставља последице на здравље и то већ после неколико дана конзумирања ових намирница, али и дугорочно, ако годинама узимамо загађену храну, а да то и не знамо.

Професор др Драган Јоксовић, токсиколог и бивши дугогодишњи начелник Националног центра за контролу тровања Војномедицинске академије у Београду, каже за „Политику” да никакве дилеме нема о томе да је овај токсин штетан по здравље, мада ће то зависти од његове концентрације у храни, у конкретном случају – у млеку.

– Ако је концентрација велика, може да доведе до тежег оштећења јетре и до смрти. Током одређеног дужег времена долази до поремећаја метаболизма и оштећења гена. Док се не дају сви подаци, моја препорука је да грађани не узимају млеко – каже професор Јоксимовић.

У највећој недоумици нашли су се родитељи који не знају да ли деци смеју да дају млеко.

– Док се ова ситуација не разреши, решење је следеће: за децу узраста до три године препоручујем три формуле адаптираног млека, већ према узрасту. Родитељима старије школске деце препоручујем да своју децу на неколико дана поштеде млека – каже Јоксовић.

Намеће се и питање исправности ферментисаних млечних производа – јогурта, кефира и сирева, наводи професор на Медицинском факултету у Београду, др Недељко Радловић, педијатар-гастроентеролог и нутрициониста из Универзитетске дечје клинике.

Професор физиологије на Медицинском факултету др Томислав Јовановић, клинички физиолог, каже како штетни ефекти афлатоксина на здравље почињу одмах, али се никада не зна на којем ће се органу или систему испољити негативна дејства.

По речима др Јовановића, гљивице које дају ову врсту токсина појављују се у време суше, која је праћена повременом високом влажношћу. Појављују се ако је кукуруз ускладиштен у простору где се влага креће од 18 до 23 одсто:

– У овом тренутку наш највећи проблем је што не знамо које је млеко заражено и када је заражено. Зато надлежни треба да изађу у јавност с јасним подацима о ком млеку се ради. Има места за озбиљну забринутост, али и отварање читавог низа других питања, рецимо, шта све уносимо преко других намирница и биљака,

Др Јовановић родитељима саветује да у исхрани деце користе вештачки прерађено млеко.

– Афлатоксин има штетан ефекат на крвни систем, смањује еластичност крвних судова, утиче на појаву атеросклерозе, али то је дугорочан ефекат. Он брзо делује на органе за варење и изазива тегобе попут мучнине и пролива. Тек касније изазива и озбиљна оштећења јетре, бубрега и плућа. Утиче на смањење имунитета и, дугорочно гледано, то је најозбиљнија последица, јер отвара пут за појаву разних обољења – каже др Јовановић.

Он наглашава да за сада нема истраживања која су тачно научно доказала везу између овог токсина и малигних болести.