Muzika kroz prizmu demokratije

Kako jedna društvena misija može da promeni živote hiljada dece, ali i da stvori internacionalne muzičke zvezde, za naš list govori mladi dirigent Rafael Pajare iz Venecuele, pred večerašnji nastup sa Beogradskom filharmonijom u Kolarčevoj zadužbini.

Pajare je pobednik međunarodnog takmičenja mladih dirigenata „Rudolf Malko” u Kopenhagenu, a kao nagradu je dobio 24 nastupa sa evropskim i američkim orkestrima. Dirigovao je u Venecueli, uključujući i Simfonijski orkestar „Simon Bolivar”, sa kojim je išao i na turneju po Kanadi, a jedan je od nekoliko stotina hiljada mladih koji je prošao program „El Sistema”, sada već poznat u celom svetu.

– Ekonomista i dirigent Hoze Antonio Abreu osnovao je ovaj program 1975, sa ciljem da svako dete u Venecueli, bez obzira da li je bogato ili siromašno, krene u muzičku školu, smatrajući da će to imati dobar uticaj na njegov život. Na njegov predlog vlada finansira projekat sa besplatnim instrumentima i časovima za sve. Mladi su tako sklonjeni sa ulice i umesto da se pridruže nekoj bandi, njihov beg biće muzika – kaže Rafael Pajare (32).

Kako objašnjava, na časove dolaze svi bez obzira da li su talentovani za muziku ili posvađani sa notnim papirom. „Da li imate talenta otkrićete samo ako dođete na čas, a kad dođete, nećete lako sa njega otići”, dodaje naš sagovornik.

Okosnicu ovog treninga čini vršnjačka nastava, timski rad i učenje kroz zabavu. Đaci nastupaju pred publikom kad god je to moguće, što smanjuje tremu i razvija samopouzdanje. Zauzeti su i fokusirani. Žele da nastave školovanje i vraćaju se da pomognu zajednici. Oni, međutim, nisu genijalci iz dobrostojećih porodica. Njihovi roditelji rade više poslova, pokušavajući da zarade za život. Oni nemaju mogućnosti da im priušte instrumente, a moguće je da nikada nisu ni bili na koncertu klasične muzike. Ali njihova država ima viziju da je muzičko obrazovanje pravo a ne privilegija. Hoze Antonio Abreu je jednom prilikom okupio nekolicinu svojih drugara muzičara u garaži – i tako je sve počelo. Sada postoji oko 280 centara po celoj Venecueli gde je klasika ono što su za nas „narodnjaci”. Milion dece učestvovalo je u sistemu koji je mnogo više od muzičkog programa. U doba kada svi režu budžete, Venecuela ulaže, zove postdiplomce iz SAD da bi pronosili svoj metod po svetu. Cilj je, kažu, da izgrade svesno građansko društvo pa tek onda muzičare. Najpoznatije svetsko ime ovog sistema je Gustavo Dudamel, dirigent filharmonije u Los Anđelesu, kojem je Rafael venčani kum.

– Hoze Antonio Abre je vizionar. Kada sam bio u dečjem orkestru, sreo me je prvi put, pitao kako se zovem i šta sviram. Godinu dana kasnije, upitao je: „Rafaele, kako si, kako ide sa hornom.” Bio sam oduševljen. Kada mi je preminuo otac, rekao mi je: „Znam da ti je teško, ali sve je to život. Dođi kad god ti nešto treba.” On je svaku vladu uspeo da ubedi da ovaj program ima smisla, a znamo svi da se vlade smenjuju na četiri godine. Pitali su ga kako će deca koja nemaju nikakvo obrazovanje biti u stanju da sviraju klasičnu muziku, a on je rekao da je sve moguće. I bogatima je dao besplatne instrumente i nema diskriminacije po tom pitanju. Naš kontrabasista Edikson Ruis sada je u Berlinskoj filharmoniji, a potekao je iz siromašnog naselja – kaže Pajare, dodajući da Abreu sada odlazi i u zatvore gde profesori obučavaju zatvorenike da sviraju, što traje već tri godine.

– Počeo sam da sviram tako što me je brat odveo u muzičku školu sa 13 godina. Profesor mi je dao hornu i jednostavno rekao: „Duvaj.” Odlučeno je da pored tri horne u orkestru, ja budem asistent onog četvrtog, rezervnog, a potom sam otkrio dirigovanje kada sam upoznao Đuzepa Sinopolija. Nije znao ni reč španskog, ali bio sam zapanjen kako gestom upravlja orkestrom u kojem ima stotinu dece-galamdžija. Pomislih: „Pokušaću ovo, ali kada budem star, vrlo vrlo star. Prvo ću da se posvetim horni, ali preteglo je dirigovanje.”

Pajare je uveren da klasična muzika nije rezervisana za elitu, blistavog obrazovanja. „Reč je o univerzalnom jeziku i iznenađujuće koliko je prijemčiv za sve. Ne treba vam leptir mašna i šešir da biste slušali klasiku” – ističe Pajare pred odlazak u Tuluz, Birmingen, Geteborg, Oslo, Hamburg, Sinsinati. Ovaj dirigent koji je bio asistent Klaudija Abada, pohvale dobio od Danijela Borenbojma, pohađao kurseve Bernarda Haitinka, dodaje da iz Beograda neće moći ništa da ponese, jer mu je kofer i onako previše težak. Prepun je partitura!

----------------------------------------------

Program

Na programu su uvertire iz „Don Đovanija”, Mocarta, i „Don Paskvalea”, Donicetija, fantazija na teme iz „Lučije od Lamermura”, Merkadantea, uvodna muzika iz „Fausta”, Guna… Učestvuju hrvatski sopran Marija Kuhar Šoša i naš bariton Ipča Ramanović.