Podeljena Francuska

Da je Francuska podeljena pokazali su i rezultati prvog kruga predsedničkih izbora u nedelju, kada su najveći procenat glasova dobili desničar Nikola Sarkozi (31,18 odsto po najnovijim nezvaničnim rezultatima koje objavljuje AFP) i levičarka Segolen Roajal (25,11).
Mada će zvanični rezultati biti objavljeni tek sutra, izvesno je da će u drugom krugu izbora, 6. maja, Francuzi birati između dve različite vizije: Sarkozijeve, koja podrazumeva slobodno tržište, oštar kurs prema imigrantima i čvršće odnose sa SAD, i vizije koju nudi Roajalova, sa levičarskim ekonomskim programom i ambicijom da modernizuje sopstvenu partiju.

Mada neki tvrde da su razlike između ovo dvoje kandidata samo "kozmetičke", i da je kod oboje reč o nihilističkoj politici samo različito upakovanoj, većina Francuza tako ne misli. To je jasno pokazala masovna izlaznost na ove izbore, kao i euforija koja je usledila posle prvih izbornih rezultata. Dok su u nedelju uveče sat vremena i 45 minuta čekali da se pojavi Segolen Roajal, mladi su frenetično lansirali rimovani slogan "Les jeunes pour Segolene" ("Mladi za Segolen"), a primećeno je da je njihov polet delio i čuveni šezdesetosmaš Danijel Kon-Bendit.

Sarkozi se pred svojim pristalicama pojavio pola sata posle objavljivanja prvih nezvaničnih rezultata, rekavši da činjenica da je on osvojio najviše glasova u prvom krugu pokazuje jasnu želju Francuza da se predsednički izbori i završe njegovom pobedom. Od oboje se u periodu do 6. maja očekuje da ukrste svoje programe i da se pozabave dubokim reformama.

Glavna predizborna obećanja, koja će biti u centru kampanje za drugi krug, kako prenosi AFP, tiču se ekonomskih pitanja, fiskalne politike, imigracije, evropskog pitanja i institucija. Sarkozi obećava "punu zaposlenost" za pet godina, ali do tada i manje striktne ugovore o radu, otpuštanje radnika uz međusobnu saglasnost, kao i zaobilaženje zakona o 35-časovnoj radnoj nedelji. Segolen Roajal se, pak, zalaže za povećanje minimalne bruto zarade do 1.500 evra za pet godina, izmene zakona o 35-časovnoj radnoj nedelji, "ugovor o prvoj šansi" za mlade nekvalifikovane radnike i garantovanje 90 odsto plate 12 meseci posle gubitka posla.

Sigurno je, ipak, da i Roajalova i Sarkozi imaju kartu na koju igraju – kod Sarkozija je to karta "francuske ksenofobije" (koju Francuzi ne priznaju), dok je kod Roajalove reč o udvaranju imigrantima, za koje niko ne zna koliko je iskreno. Mada se oboje protive masovnom regulisanju statusa ilegalnih imigranata, njihove platforme se znatno razlikuju.

Dok Sarkozi zagovara stvaranje ministarstva za integraciju i nacionalni identitet i za restrikcije u spajanju porodica, dotle Roajalova predlaže automatsko regulisanje statusa posle deset godina provedenih u Francuskoj i u zavisnosti od školovanja dece i ugovora o radu. Kad je reč o mladima iz predgrađa, Sarkozi je za pozitivnu diskriminaciju u korist etničkih manjina po američkom modelu, a Roajalova predlaže vojne kampove za maloletne delinkvente i vraćanje institucije "policajca iz susedstva".

Mada je Sarkozi dobio oko šest odsto glasova više od Roajalove i mada je odmah posle prvog kruga AFP objavio prognozu da će 6. maja za Sarkozija glasati 52–54 odsto birača, a za Roajalovu 46–48, analitičari tvrde da to ne znači njegovu sigurnu pobedu u drugom krugu. U pregrupisavanju glasača koje će verovatno uslediti, pitanje je ko će se s kim ujediniti. Olivije Bezansno iz Revolucionarne komunističke lige, koji je dobio najviše glasova među kandidatima koji nisu bili favoriti (4,11 odsto), pozvao je u nedelju uveče levicu da se ujedini, a to je učinila i Mari-Žorž Bife iz Komunističke partije.

Očekuje se da će izvestan broj Le Penovih pristalica glasati u drugom krugu za Sarkozija, mada su, kako je jedan bivši ministar rekao "Njusviku", mnogi Le Penovi glasači "prešli kod Sarkozija još u prvom krugu".

Veliko je pitanje kome će se okrenuti glasači centriste Fransoa Bajrua, koji se u nedelju uveče egzaltirano obratio svojim pristalicama rečima: "Imam za vas dobru vest. Francuska više neće biti onakva kakva je bila". On je sugerisao da neće podržati nijednog kandidata, već da će nastaviti da ojačava centar, dok se po njegovom štabu pronosi vest da će Bajru sada da se usmeri na zakonodavne izbore u junu. Prema pisanju "Njujork tajmsa", među Bajruovim glasačima, 70 odsto su centristi gde šestoro od njih deset naginje desnici, dok su ostalih 30 odsto razočarani socijalisti.

Kome će Francuzi na kraju dati prednost i dalje je neizvesno. Da li će Francuska dobiti prvu ženu predsednika ili će na njeno čelo doći čovek koji je, kako njegovi neprijatelji tvrde, sinonim za novac i moć i koga podržavaju krupni kapitalisti (mnogi tvrde da je kao ministar policije stekao svoje ljude na ključnim mestima, kako u medijima, tako i u biznisu) – znaće se posle 6. maja.