Подељена Француска

Да је Француска подељена показали су и резултати првог круга председничких избора у недељу, када су највећи проценат гласова добили десничар Никола Саркози (31,18 одсто по најновијим незваничним резултатима које објављује АФП) и левичарка Сеголен Роајал (25,11).
Мада ће званични резултати бити објављени тек сутра, извесно је да ће у другом кругу избора, 6. маја, Французи бирати између две различите визије: Саркозијеве, која подразумева слободно тржиште, оштар курс према имигрантима и чвршће односе са САД, и визије коју нуди Роајалова, са левичарским економским програмом и амбицијом да модернизује сопствену партију.

Мада неки тврде да су разлике између ово двоје кандидата само "козметичке", и да је код обоје реч о нихилистичкој политици само различито упакованој, већина Француза тако не мисли. То је јасно показала масовна излазност на ове изборе, као и еуфорија која је уследила после првих изборних резултата. Док су у недељу увече сат времена и 45 минута чекали да се појави Сеголен Роајал, млади су френетично лансирали римовани слоган "Les jeunes pour Segolene" ("Млади за Сеголен"), а примећено је да је њихов полет делио и чувени шездесетосмаш Данијел Кон-Бендит.

Саркози се пред својим присталицама појавио пола сата после објављивања првих незваничних резултата, рекавши да чињеница да је он освојио највише гласова у првом кругу показује јасну жељу Француза да се председнички избори и заврше његовом победом. Од обоје се у периоду до 6. маја очекује да укрсте своје програме и да се позабаве дубоким реформама.

Главна предизборна обећања, која ће бити у центру кампање за други круг, како преноси АФП, тичу се економских питања, фискалне политике, имиграције, европског питања и институција. Саркози обећава "пуну запосленост" за пет година, али до тада и мање стриктне уговоре о раду, отпуштање радника уз међусобну сагласност, као и заобилажење закона о 35-часовној радној недељи. Сеголен Роајал се, пак, залаже за повећање минималне бруто зараде до 1.500 евра за пет година, измене закона о 35-часовној радној недељи, "уговор о првој шанси" за младе неквалификоване раднике и гарантовање 90 одсто плате 12 месеци после губитка посла.

Сигурно је, ипак, да и Роајалова и Саркози имају карту на коју играју – код Саркозија је то карта "француске ксенофобије" (коју Французи не признају), док је код Роајалове реч о удварању имигрантима, за које нико не зна колико је искрено. Мада се обоје противе масовном регулисању статуса илегалних имиграната, њихове платформе се знатно разликују.

Док Саркози заговара стварање министарства за интеграцију и национални идентитет и за рестрикције у спајању породица, дотле Роајалова предлаже аутоматско регулисање статуса после десет година проведених у Француској и у зависности од школовања деце и уговора о раду. Кад је реч о младима из предграђа, Саркози је за позитивну дискриминацију у корист етничких мањина по америчком моделу, а Роајалова предлаже војне кампове за малолетне делинквенте и враћање институције "полицајца из суседства".

Мада је Саркози добио око шест одсто гласова више од Роајалове и мада је одмах после првог круга АФП објавио прогнозу да ће 6. маја за Саркозија гласати 52–54 одсто бирача, а за Роајалову 46–48, аналитичари тврде да то не значи његову сигурну победу у другом кругу. У прегруписавању гласача које ће вероватно уследити, питање је ко ће се с ким ујединити. Оливије Безансно из Револуционарне комунистичке лиге, који је добио највише гласова међу кандидатима који нису били фаворити (4,11 одсто), позвао је у недељу увече левицу да се уједини, а то је учинила и Мари-Жорж Бифе из Комунистичке партије.

Очекује се да ће известан број Ле Пенових присталица гласати у другом кругу за Саркозија, мада су, како је један бивши министар рекао "Њусвику", многи Ле Пенови гласачи "прешли код Саркозија још у првом кругу".

Велико је питање коме ће се окренути гласачи центристе Франсоа Бајруа, који се у недељу увече егзалтирано обратио својим присталицама речима: "Имам за вас добру вест. Француска више неће бити онаква каква је била". Он је сугерисао да неће подржати ниједног кандидата, већ да ће наставити да ојачава центар, док се по његовом штабу проноси вест да ће Бајру сада да се усмери на законодавне изборе у јуну. Према писању "Њујорк тајмса", међу Бајруовим гласачима, 70 одсто су центристи где шесторо од њих десет нагиње десници, док су осталих 30 одсто разочарани социјалисти.

Коме ће Французи на крају дати предност и даље је неизвесно. Да ли ће Француска добити прву жену председника или ће на њено чело доћи човек који је, како његови непријатељи тврде, синоним за новац и моћ и кога подржавају крупни капиталисти (многи тврде да је као министар полиције стекао своје људе на кључним местима, како у медијима, тако и у бизнису) – знаће се после 6. маја.