Ćutanje – pa protest

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 23. aprila – Odnosi Vašingtona s Pekingom delikatno su isprepletani toliko da im se daje specijalan tretman, zasnovan na činjenicama da među njima rastu – i partnerstvo i rivalstvo. Ovakva kombinacija ispostavila se, prema novim verzijama, i povodom ispaljivanja rakete kojom je Kina u januaru razorila svoj meteorološki satelit "Feng jun" (vetar i oblak).

Amerikanci sada kažu da su znali da će se tamo izvesti takav poduhvat, ali da su izračunali da je bolje da to ne pokažu, obelodanjuje danas "Njujork tajms". Vašington je, podseća se, reagovao tek nedelju dana posle kineskog pogotka prošlog 12. januara u svemirsku metu, iskazujući "iznenađenje" što je svet prvi put posle dve decenije doživeo prvu demonstraciju antisatelitskog oružja, kao i upozorenja da je to potencijalna pretnja sličnim američkim instalacijama pa i postojećem globalnom "redu" u kosmosu.

Dugo praćenje

U mnoštvu tada izrečenih reči na račun Pekinga izostala je samo okolnost da su Amerikanci "evidentirali" njegove pripreme i da su odlučili da na njih ne reaguju već da se oglase tek posle "bure". Tamošnje "predradnje" pomno su praćene odavde čak godinu i po dana, otkriva njujorški dnevnik, pozivajući se na izjave neimenovanog funkcionera administracije.

Američka obaveštajna mreža je još 7. jula 2005. i 6. februara 2006. registrovala dva kineska antisatelitska testa, koja "nisu pogodila cilj" i koja su ostala bez vašingtonskog protesta. U decembru prošle i početkom januara ove godine, iste službe – među kojima i Nacionalna geokosmička obaveštajna agencija, zadužena za skupljanje i analizu osmatračkih informacija – obavestile su da se tamo sprema treći pokušaj, dodaje se uz navođenje sadržaja iz "tajnog raporta". Američke vazduhoplovne snage su, istovremeno, pažljivo motrile putanju "Vetra i oblaka", proveravajući njegovu poziciju šest puta dnevno, tri puta češće nego obično, izjavio je Džef Forden sa Masačusetskog instituta za tehnologiju.    

U debatama kabineta predsednika Džordža Buša ipak je zaključeno da se ne reaguje "preventivno" već da se sačeka rezultat kineskog trećeg testa. Takva "uzdržanost" proizišla je, kako se prenosi, na osnovu dve procene: 1. da su "male mogućnosti da se zaustavi važan vojni program Pekinga", i 2. da je bolje da "Kina ne sazna koliko SAD znaju o njenim aktivnostima za svemirska lansiranja".

Iz navedenog proizlazi da u Vašingtonu prevladava oprez u pristupu Pekingu. I za to bi se mogla navesti bar dva bitna razloga: 1. ekonomski – Kina je veliki primalac američkih investicija, kao i veliki izvoznik u Ameriku (naročito robe čije su cene popularne u širokim slojevima) i veliki posednih njenih obveznica spoljnog duga, 2. bitan je partner, kako se ukazuje, na frontu protiv terorizma.

Strateške strepnje ipak opstaju. "Kinesko obaranje satelita učinilo je kosmos znatno opasnijim i kod nas izazvalo šok sličan onome koji smo svojevremeno doživeli kad su Rusi pre nas lansirali satelit u orbitu Zemlje", ocenio je nedavno general Mičel Mozli, šef kabineta vazduhoplovnih snaga SAD.

U Pentagonu su se čula, nastavlja "Tajms", i upozorenja da je novim poduhvatom Kina iskazala moć da "oslepi" američke satelite i tako "omete vojne operacije SAD u slučaju konfrontacije oko Tajvana" (koji u Pekingu ima status "pobunjene, ostrvske, oblasti"). Ovde su, stoga, predložena i razna reagovanja na novi izazov, među kojima i – lansiranje raketa s podmornica "trajdent" na rivalske lansirne položaje. Kongresmeni su, međutim, izrazili bojazan da bi protivnik mogao da pomisli da su s tih podmornica ispaljeni nuklearni projektili pa da bi stoga mogao da izbije "neplanirani nuklearni rat".

Nova rasprava

Sada se među ovdašnjim ekspertima raspravlja – da li je Vašington ipak mogao da preventivno deluje i spreči poteze Pekinga koje je kritikovao kao "oživljavanje trke u svemirskom naoružavanju". Jedni smatraju da je tako nešto bilo neizvodljivo, dok drugi ukazuju da je bilo prilika za pronalaženje "zajedničkog jezika", ali da je "Vašington odbijao predloge Pekinga za potpisivanje sporazuma o zabrani naoružavanja svemira".