Ћутање – па протест

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 23. априла – Односи Вашингтона с Пекингом деликатно су испреплетани толико да им се даје специјалан третман, заснован на чињеницама да међу њима расту – и партнерство и ривалство. Оваква комбинација испоставила се, према новим верзијама, и поводом испаљивања ракете којом је Кина у јануару разорила свој метеоролошки сателит "Фенг јун" (ветар и облак).

Американци сада кажу да су знали да ће се тамо извести такав подухват, али да су израчунали да је боље да то не покажу, обелодањује данас "Њујорк тајмс". Вашингтон је, подсећа се, реаговао тек недељу дана после кинеског поготка прошлог 12. јануара у свемирску мету, исказујући "изненађење" што је свет први пут после две деценије доживео прву демонстрацију антисателитског оружја, као и упозорења да је то потенцијална претња сличним америчким инсталацијама па и постојећем глобалном "реду" у космосу.

Дуго праћење

У мноштву тада изречених речи на рачун Пекинга изостала је само околност да су Американци "евидентирали" његове припреме и да су одлучили да на њих не реагују већ да се огласе тек после "буре". Тамошње "предрадње" помно су праћене одавде чак годину и по дана, открива њујоршки дневник, позивајући се на изјаве неименованог функционера администрације.

Америчка обавештајна мрежа је још 7. јула 2005. и 6. фебруара 2006. регистровала два кинеска антисателитска теста, која "нису погодила циљ" и која су остала без вашингтонског протеста. У децембру прошле и почетком јануара ове године, исте службе – међу којима и Национална геокосмичка обавештајна агенција, задужена за скупљање и анализу осматрачких информација – обавестиле су да се тамо спрема трећи покушај, додаје се уз навођење садржаја из "тајног рапорта". Америчке ваздухопловне снаге су, истовремено, пажљиво мотриле путању "Ветра и облака", проверавајући његову позицију шест пута дневно, три пута чешће него обично, изјавио је Џеф Форден са Масачусетског института за технологију.    

У дебатама кабинета председника Џорџа Буша ипак је закључено да се не реагује "превентивно" већ да се сачека резултат кинеског трећег теста. Таква "уздржаност" произишла је, како се преноси, на основу две процене: 1. да су "мале могућности да се заустави важан војни програм Пекинга", и 2. да је боље да "Кина не сазна колико САД знају о њеним активностима за свемирска лансирања".

Из наведеног произлази да у Вашингтону превладава опрез у приступу Пекингу. И за то би се могла навести бар два битна разлога: 1. економски – Кина је велики прималац америчких инвестиција, као и велики извозник у Америку (нарочито робе чије су цене популарне у широким слојевима) и велики поседних њених обвезница спољног дуга, 2. битан је партнер, како се указује, на фронту против тероризма.

Стратешке стрепње ипак опстају. "Кинеско обарање сателита учинило је космос знатно опаснијим и код нас изазвало шок сличан ономе који смо својевремено доживели кад су Руси пре нас лансирали сателит у орбиту Земље", оценио је недавно генерал Мичел Мозли, шеф кабинета ваздухопловних снага САД.

У Пентагону су се чула, наставља "Тајмс", и упозорења да је новим подухватом Кина исказала моћ да "ослепи" америчке сателите и тако "омете војне операције САД у случају конфронтације око Тајвана" (који у Пекингу има статус "побуњене, острвске, области"). Овде су, стога, предложена и разна реаговања на нови изазов, међу којима и – лансирање ракета с подморница "трајдент" на ривалске лансирне положаје. Конгресмени су, међутим, изразили бојазан да би противник могао да помисли да су с тих подморница испаљени нуклеарни пројектили па да би стога могао да избије "непланирани нуклеарни рат".

Нова расправа

Сада се међу овдашњим експертима расправља – да ли је Вашингтон ипак могао да превентивно делује и спречи потезе Пекинга које је критиковао као "оживљавање трке у свемирском наоружавању". Једни сматрају да је тако нешто било неизводљиво, док други указују да је било прилика за проналажење "заједничког језика", али да је "Вашингтон одбијао предлоге Пекинга за потписивање споразума о забрани наоружавања свемира".