Kuća privatna zemlja državna

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o katastarskoj legalizaciji i prosledila ga Skupštini na usvajanje. Time bi od proleća vlasnici bespravno sagrađenih objekata mogli da upišu vlasništvo u katastru nepokretnosti, ali ako hoće da postanu i vlasnici zemljišta moraće da ga plate. Za građevinsku i upotrebnu dozvolu staće u red pred šalter opštinskih i gradskih službi za legalizaciju. S tim što će i bez tih papira moći da prodaju kuće, da ih zalažu pod hipoteku i da se na osnovu njih zadužuju.

U konačnoj verziji Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, napravljena je razlika između onih koji su zidali na placevima, čiji su bili korisnici i onih koji su gradili na tuđem zemljištu. Vlasnici bespravnih objekata, koji su zidali na parceli, za koju imaju pravo korišćenja, jednim rešenjem biće upisani kao vlasnici objekta i kao vlasnici zemljišta. Upis u zemljišne knjige koštaće ih oko 10.000 dinara.

 Isto važi i za one koji su zidali na tuđem zemljištu, ali će vlasniku parcele, bilo da su to republika, pokrajina, lokalna samouprava, fizičko ili pravno lice, morati da plate naknadu za zemljište ispod objekta po ceni koja se primenjuje pri eksproprijaciji. Ovo nije postojalo kao mogućnost u prvoj verziji zakona. Na sugestiju Agencije za borbu protiv korupcije prihvaćen je taj stav jer bi u suprotnom neplaćanje naknade vlasnicima bilo neustavno. Trebalo bi takođe podsetiti da je i Ustavni sud u međuvremenu ocenio neustavnim prethodni zakon o legalizaciji, odnosno delove zakona o planiranju i izgradnji kojima je omogućena jeftinija legalizacija sa popustima sa manje dokumenta nego kada bi se gradilo po zakonu.

Vlasnici kuća koji su zidali na tuđoj zemlji moraće i da podnesu zahtev nadležnoj službi opštine ili Republičkoj direkciji za imovinu da im se odredi i zemljište za redovnu upotrebu objekta, koje takođe moraju da plate. U slučaju da vlasnik zemljišta smatra da je oštećen, on u sudskom postupku može da ostvari pravo na naknadu štete i svojinsku zaštitu.

Zahvaljujući primedbama svih ovih institucija, kaže Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije, konačna verzija zakona znatno je unapređena.

– Jeste da vlasnici bespravnih objekata neće plaćati naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, kao što su tražili gradovi i opštine, ali će, ipak, platiti nešto. Što je i pošteno. Poreska uprava ima propise i metodologiju prema kojima se obračunava eksproprijacija, kaže Rodić.

Prema zakonu o katastarskoj legalizaciji mogu da se legalizuju porodične kuće, stambene zgrade, pomoćni i ekonomski objekti, vikendice i zanatske radnje sagrađene do 11. septembra 2009. godine. S tim što Stalna konferencija gradova i opština traži da se ograniči površina objekata kako bi se izbegle zloupotrebe, pa da se hotel legalizuje kao vikendica, što je moguće, jer se prilaže samo geodetski snimak.

Vlasnici, koji su po ranije važećim propisima podneli zahtev za legalizaciju, neće morati ponovo to da čine. Opštinske i gradske službe proslediće njihove predmete Republičkom geodetskom zavodu u roku od 90 dana. Oni, koji još nisu podneli zahtev imaju rok od godinu dana da se prijave katastru. Uz zahtev treba da prilože geodetski snimak objekta, ali i još bar dva dokaza da su zaista vlasnici objekta. Potrebno im je rešenje da plaćaju porez na imovinu, dokaz o plaćanju naknade za komunalne usluge, račune za struju, overene potvrde mesne zajednice o vremenu izgradnje objekta.

Zakonodavac je predvideo da čitav postupak legalizacije oko 1,3 miliona bespravnih objekata bude okončan do kraja 2014. Do sada ih je prijavljeno oko 700.000, a legalizovano tek nekoliko procenata.

--------------------------------------------------------------------

Zamerke lokalne samouprave

Stalna konferencija gradova i opština uputila je amandmane tražeći između ostalog da ukoliko vlasnik kuće hoće da je otuđi – mora da plati naknadu za uređenje građevinskog zemljišta.

– Ako smo legalizacijom hteli da pomognemo onima koji nemaju krov nad glavom, prodajom nekretnina gubi se smisao takve namere. Zato smatramo da bi trebalo da plate dažbine pre te transakcije – kaže Saša Paunović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština.

On ističe da amandmanima žele da poboljšaju zakon i spreče prostor za korupciju i zloupotrebe u budućoj primeni ovog zakona i dodaje da su pojedine odredbe predloženog zakona izuzetno nepovoljne po lokalne samouprave u Srbiji.