Кућа приватна земља државна

Влада Србије усвојила је Предлог закона о катастарској легализацији и проследила га Скупштини на усвајање. Тиме би од пролећа власници бесправно саграђених објеката могли да упишу власништво у катастру непокретности, али ако хоће да постану и власници земљишта мораће да га плате. За грађевинску и употребну дозволу стаће у ред пред шалтер општинских и градских служби за легализацију. С тим што ће и без тих папира моћи да продају куће, да их залажу под хипотеку и да се на основу њих задужују.

У коначној верзији Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе, направљена је разлика између оних који су зидали на плацевима, чији су били корисници и оних који су градили на туђем земљишту. Власници бесправних објеката, који су зидали на парцели, за коју имају право коришћења, једним решењем биће уписани као власници објекта и као власници земљишта. Упис у земљишне књиге коштаће их око 10.000 динара.

 Исто важи и за оне који су зидали на туђем земљишту, али ће власнику парцеле, било да су то република, покрајина, локална самоуправа, физичко или правно лице, морати да плате накнаду за земљиште испод објекта по цени која се примењује при експропријацији. Ово није постојало као могућност у првој верзији закона. На сугестију Агенције за борбу против корупције прихваћен је тај став јер би у супротном неплаћање накнаде власницима било неуставно. Требало би такође подсетити да је и Уставни суд у међувремену оценио неуставним претходни закон о легализацији, односно делове закона о планирању и изградњи којима је омогућена јефтинија легализација са попустима са мање документа него када би се градило по закону.

Власници кућа који су зидали на туђој земљи мораће и да поднесу захтев надлежној служби општине или Републичкој дирекцији за имовину да им се одреди и земљиште за редовну употребу објекта, које такође морају да плате. У случају да власник земљишта сматра да је оштећен, он у судском поступку може да оствари право на накнаду штете и својинску заштиту.

Захваљујући примедбама свих ових институција, каже Горан Родић, секретар Удружења за грађевинарство Привредне коморе Србије, коначна верзија закона знатно је унапређена.

– Јесте да власници бесправних објеката неће плаћати накнаду за уређење грађевинског земљишта, као што су тражили градови и општине, али ће, ипак, платити нешто. Што је и поштено. Пореска управа има прописе и методологију према којима се обрачунава експропријација, каже Родић.

Према закону о катастарској легализацији могу да се легализују породичне куће, стамбене зграде, помоћни и економски објекти, викендице и занатске радње саграђене до 11. септембра 2009. године. С тим што Стална конференција градова и општина тражи да се ограничи површина објеката како би се избегле злоупотребе, па да се хотел легализује као викендица, што је могуће, јер се прилаже само геодетски снимак.

Власници, који су по раније важећим прописима поднели захтев за легализацију, неће морати поново то да чине. Општинске и градске службе проследиће њихове предмете Републичком геодетском заводу у року од 90 дана. Они, који још нису поднели захтев имају рок од годину дана да се пријаве катастру. Уз захтев треба да приложе геодетски снимак објекта, али и још бар два доказа да су заиста власници објекта. Потребно им је решење да плаћају порез на имовину, доказ о плаћању накнаде за комуналне услуге, рачуне за струју, оверене потврде месне заједнице о времену изградње објекта.

Законодавац је предвидео да читав поступак легализације око 1,3 милиона бесправних објеката буде окончан до краја 2014. До сада их је пријављено око 700.000, а легализовано тек неколико процената.

--------------------------------------------------------------------

Замерке локалне самоуправе

Стална конференција градова и општина упутила је амандмане тражећи између осталог да уколико власник куће хоће да је отуђи – мора да плати накнаду за уређење грађевинског земљишта.

– Ако смо легализацијом хтели да помогнемо онима који немају кров над главом, продајом некретнина губи се смисао такве намере. Зато сматрамо да би требало да плате дажбине пре те трансакције – каже Саша Пауновић, председник Сталне конференције градова и општина.

Он истиче да амандманима желе да побољшају закон и спрече простор за корупцију и злоупотребе у будућој примени овог закона и додаје да су поједине одредбе предложеног закона изузетно неповољне по локалне самоуправе у Србији.