Aflatoksini i u bademima, pistaćima, lešnicima…

Aflatoksini mogu da se nađu u velikom broju namirnica, posebno u žitaricama, semenkama, začinima i orašastom voću, a ne samo u mleku.

Kukuruz, kikiriki, pistaći, brazilski orah, pirinač, ljute papričice, crni biber, suvo voće, sirova biljna ulja i zrna kakaoa takođe su pod velikim rizikom od kontaminacije aflatoksinima. Treba, međutim, napraviti razliku između aflatoksina M-1 koji se nalazi u mleku i B-1 koji je prisutan u toj hrani.

Kako se navodi na sajtu EFSA (Evropske agencije za bezbednost hrane), četiri vrste aflatoksina se prirodno nalaze u hrani. To su aflatoksini B-1, B-2, G-1 i G-2. Onaj koji se najčešće sreće jeste B-1 i najotrovniji je. Od njih nastaje aflatoksin M-1 i može da bude prisutan u mleku životinja hranjenih hranom koja je kontaminirana aflatoksinom B-1. To je upravo ono što se ovoga puta dogodilo u aferi sa mlekom koja je potresla region.

Jedno od najčešćih pitanja jeste – zašto je u svežem mleku maksimalno dozvoljena koncentracija aflatoksina M-1 0,05 mikrograma po litru, a u lešnicima ili kikirikiju je, na primer, koncentracija aflatoksina B-1 višestruko veća. Igor Červenka, diplomirani inženjertehnologije, koji se javio našoj redakciji, smatra da je odgovor jednostavan i logičan.

– Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dnevni unos vode po danu oko 1,5 do dva litra, a mlekaod pola litra do litra za decu i starije osobe.  Kada bi u vodi, mleku i namirnicama koje se unose u organizam svakodnevno u velikim količinama bile visoke koncentracije aflatoksina i teških metala, onda jetra, odnosno organizam ne bi stigao da se očisti. Zbog toga postoji velika razlika u granicama maksimalno dozvoljenih količina za pojedine namirnice, jer se podrazumeva da vodu, mleko, voće i povrćekonzumiramo svakodnevno i granice za štetne materije su niže.A granice za lešnik, orah, ribu, gljive su i po 100 puta veće jer ih ne unosimo svakodnevno u abnormalnim količinama – smatra on.

Ipak, nema dileme da su, i pored različitih granica koje se postavljaju, aflatoksini visokotoksični sastojci koji mogu da uzrokuju akutno i hronično trovanje kod ljudi i mnogih životinja.

Činjenica je da je aflatoksin veoma stabilan i da može da preživi neke procese prerade. Zbog toga može da se javi i u prerađenoj hrani. Stručnjaci, osim toga, smatraju da su i najmanje količine aflatoksina opasne.

– Većina naših stručnjaka i onih koji odlučuju ne znaju šta u slučaju kancerogenih supstanci znači „dozvoljena vrednost”. Ta vrednost, prema stavu stručnjaka iz Evropske unije, koji su je i izmislili, ne znači da je hrana tada bezopasna, već je najniža vrednost ona koja se uz pridržavanje svih savremenih higijenskih i zaštitnih normi može postići. Ti stručnjaci polaze od toga da nijedna i najniža koncentracija kancerogene supstance nije bez rizika jer se ne zna koliko je molekula kod nekog organizma potrebno da izazove poremećaj zdrave ćelije – smatra Petar Pfendt, profesor Hemijskog fakulteta u penziji.

Prema njegovim rečima, to što je sadržaj aflatoksina u nekom proizvodu ispod granice najniže dozvoljene vrednosti znači da je taj proizvod upotrebljiv samo zato što još nemamo bolji.

– Kad se bude uspelo poboljšati sve što utiče na sadržaj aflatoksina, biće propisane još niže granične vrednosti koje će u praksi biti teže postići, ali će zaštita od malignih oboljenja biti utoliko sigurnija – smatra on.

Kod izloženosti visokim koncentracijama aflatoksina može doći do akutnog trovanja sa mogućim smrtnim ishodom. Jetra je glavni organ koji je na udaru ali se visoki nivoi ovog toksina mogu naći i u plućima, bubrezima, mozgu i srcu. Hronično trovanje je verovatno važniji oblik kada je o bezbednosti hrane reč, posebno u razvijenom svetu. Aflatoksin B-1 ima moćno kancerogeno i mutaciono dejstvo kod mnogih životinja, a potencijalno i kod ljudi, navode evropski stručnjaci.