Udarac Amerikancima

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 24. aprila – Amerikance je potresao drugi uzastopni "crni ponedeljak" ovog meseca: posle masakra na virdžinijskom univerzitetu u kojem je student revolveraš pokosio trideset dvoje kolega, juče je u akciji bombaša samoubica severno od Bagdada ubijeno devet i ranjeno 20 vojnika SAD. Iako su se dogodila u vrlo različitim okolnostima, ta dva krvoprolića su ovde podstakla neobičan jedinstven kurs – preispitivanja upotrebe oružja u unutrašnjim i spoljnim odnosima.

Pojačani su, naime, zahtevi i da se zavede stroža kontrola prodaje revolvera, pušaka i ostalog arsenala na domaćem tržištu, kao i da na jesen počne povlačenje američkih trupa iz Iraka. Obe mere usmerene su na korenitu promenu sistemskih prioriteta, što znači da je njihov ishod vrlo neizvestan.

Jučerašnji napad na američku postaju kod Bakube, pedesetak kilometara severoistočno od Bagdada, izveden je, izveštava se, s dva vozila eksplozivnog tovara. Bilans od devet poginulih u njemu je, navodi se službeno, najveći gubitak koje su trupe SAD pretrpele u jednom udaru na iračkom tlu, posle 1. decembra 2005. godine kada im je eksplozija nagazne mine kod Faludže ubila 10 vojnika.

Na drugom mestu, takođe u provinciji Dijala, život je juče izgubio još jedan njihov saborac, tako da je april, sa dosadašnjih 85 žrtava, postao najsmrtonosniji ovogodišnji mesec za Amerikance na najvećem bojištu današnjice. AP sugeriše da bi povećani gubici mogli da se tumače kao posledica nove koalicione operacije, počete sredinom februara, čiji je cilj zavođenje reda u Bagdadu. To je, dodaje se, Amerikance izložilo još neposrednijim rizicima, pogotovu u okolini prestonice gde su gerilci našli nova uporišta i otvorili nova poprišta.

Istovremeno se povećavaju i stradanja Iračana u obračunima verskih i etničkih frakcija. Ukupno je juče, prema vestima koje dovde dopiru, njih više od 50 ubijeno a oko 100 ranjeno. Najsmrtonosnije su bile eksplozije u dva restorana: u Ramadiju i Bagdadu, blizu utvrđene "Zelene zone", poginulo je ukupno 27 i ranjeno pedesetak osoba.

Atentati su potresli i nekoliko institucija. Kod ambasade Irana, koji Vašington optužuje da se meša u iračke stvari, eksplodiralo je nekoliko parkiranih automobila, ubivši dva i ranivši devet lica. Detonacije su teško oštetile i sunitsku džamiju u predgrađu Bagdada, a u blizini biroa  Kurdske demokratske partije, kod Mosula, odnele su 10 života…

Dok se međusobno nemilosrdno obračunavaju, sada vladajući šiiti i do pre četiri godine vladajući suniti, slažu se u – protivljenju da budu  razdvojeni specifičnim razgraničenjima. Amerikanci dižu zid oko bagdadske četvrti Adhamija, sa obrazloženjem da tako žele da zaštite sunite u njemu okružene naseljima šiita, ali im projekat osporavaju obe strane.

Šiitski premijer Iraka Nuri al Maliki zatražio je da se ti radovi obustave, a njegov predstavnik kaže da se on slaže samo s postavljanjem pokretnih  bezbednosnih barijera. Oko 7.000 sunitskih meštana Adhamije je, istovremeno, demonstriralo tvrdeći da ih zid "stavlja u zatvor".

Od svih, spolja i iznutra postavljenih, političkih ciljeva u Iraku najviše se, po svemu sudeći, ostvaruju neozvaničeni – da je, takoreći, svako svakom meta. Ovdašnji komandanti ocenjuju da tamošnji sukobi prevazilaze i karakteristike građanskog rata.

Daleki front produbljuje podele i u vašingtonskim vrhovima. Beloj kući opoziciona demokratska većina u Kongresu pripremila je nacrt zakona kojim bi se za potrebe rata u Iraku (i Avganistanu) izdvojile još 124 milijarde dolara, ali i zahtevalo da američke trupe počnu da se povlače iz te zemlje do 1. oktobra ove godine, a da se glavnina trupa vrati kući u potonjih 180 dana. Predsednik Džordž Buš upozorava, međutim, da će staviti veto na svaki zakon koji bi oročavao ostanak vojnika SAD na iračkom frontu, jer smatra da bi takvi paragrafi "poslali pogrešan znak neprijatelju".

Analitičari primećuju da situacija postaje sve komplikovanija za izvršne vlasti i u Vašingtonu i u Bagdadu. Obema, konstatuju, rastu iskušenja ne samo na bojištu nego – i u njihovim sopstvenim redovima.