Ударац Американцима

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 24. априла – Американце је потресао други узастопни "црни понедељак" овог месеца: после масакра на вирџинијском универзитету у којем је студент револвераш покосио тридесет двоје колега, јуче је у акцији бомбаша самоубица северно од Багдада убијено девет и рањено 20 војника САД. Иако су се догодила у врло различитим околностима, та два крвопролића су овде подстакла необичан јединствен курс – преиспитивања употребе оружја у унутрашњим и спољним односима.

Појачани су, наиме, захтеви и да се заведе строжа контрола продаје револвера, пушака и осталог арсенала на домаћем тржишту, као и да на јесен почне повлачење америчких трупа из Ирака. Обе мере усмерене су на корениту промену системских приоритета, што значи да је њихов исход врло неизвестан.

Јучерашњи напад на америчку постају код Бакубе, педесетак километара североисточно од Багдада, изведен је, извештава се, с два возила експлозивног товара. Биланс од девет погинулих у њему је, наводи се службено, највећи губитак које су трупе САД претрпеле у једном удару на ирачком тлу, после 1. децембра 2005. године када им је експлозија нагазне мине код Фалуџе убила 10 војника.

На другом месту, такође у провинцији Дијала, живот је јуче изгубио још један њихов саборац, тако да је април, са досадашњих 85 жртава, постао најсмртоноснији овогодишњи месец за Американце на највећем бојишту данашњице. АП сугерише да би повећани губици могли да се тумаче као последица нове коалиционе операције, почете средином фебруара, чији је циљ завођење реда у Багдаду. То је, додаје се, Американце изложило још непосреднијим ризицима, поготову у околини престонице где су герилци нашли нова упоришта и отворили нова попришта.

Истовремено се повећавају и страдања Ирачана у обрачунима верских и етничких фракција. Укупно је јуче, према вестима које довде допиру, њих више од 50 убијено а око 100 рањено. Најсмртоносније су биле експлозије у два ресторана: у Рамадију и Багдаду, близу утврђене "Зелене зоне", погинуло је укупно 27 и рањено педесетак особа.

Атентати су потресли и неколико институција. Код амбасаде Ирана, који Вашингтон оптужује да се меша у ирачке ствари, експлодирало је неколико паркираних аутомобила, убивши два и ранивши девет лица. Детонације су тешко оштетиле и сунитску џамију у предграђу Багдада, а у близини бироа  Курдске демократске партије, код Мосула, однеле су 10 живота…

Док се међусобно немилосрдно обрачунавају, сада владајући шиити и до пре четири године владајући сунити, слажу се у – противљењу да буду  раздвојени специфичним разграничењима. Американци дижу зид око багдадске четврти Адхамија, са образложењем да тако желе да заштите суните у њему окружене насељима шиита, али им пројекат оспоравају обе стране.

Шиитски премијер Ирака Нури ал Малики затражио је да се ти радови обуставе, а његов представник каже да се он слаже само с постављањем покретних  безбедносних баријера. Око 7.000 сунитских мештана Адхамије је, истовремено, демонстрирало тврдећи да их зид "ставља у затвор".

Од свих, споља и изнутра постављених, политичких циљева у Ираку највише се, по свему судећи, остварују неозваничени – да је, такорећи, свако сваком мета. Овдашњи команданти оцењују да тамошњи сукоби превазилазе и карактеристике грађанског рата.

Далеки фронт продубљује поделе и у вашингтонским врховима. Белој кући опозициона демократска већина у Конгресу припремила је нацрт закона којим би се за потребе рата у Ираку (и Авганистану) издвојиле још 124 милијарде долара, али и захтевало да америчке трупе почну да се повлаче из те земље до 1. октобра ове године, а да се главнина трупа врати кући у потоњих 180 дана. Председник Џорџ Буш упозорава, међутим, да ће ставити вето на сваки закон који би орочавао останак војника САД на ирачком фронту, јер сматра да би такви параграфи "послали погрешан знак непријатељу".

Аналитичари примећују да ситуација постаје све компликованија за извршне власти и у Вашингтону и у Багдаду. Обема, констатују, расту искушења не само на бојишту него – и у њиховим сопственим редовима.