Odavanje poslovne tajne

Pored zabrane angažovanja u konkurentskom privrednom društvu, direktor je dužan da čuva poslovne tajne društva, i odgovoran je za štetu koju pričini društvu njihovim objavljivanjem.
Poslovnom tajnom smatra se informacija o poslovanju određena osnivačkim aktom društva, za koju je očigledno da bi prouzrokovala znatnu štetu privrednom društvu ako dođe u posed trećeg lica.

Osnivačkim aktom svakog pojedinog društva utvrđuje se koje se sve informacije smatraju poslovnom tajnom. One mogu biti u vezi sa tehnološkim procesom proizvodnje, inovacijama, licencama, ili informacije u vezi sa menadžmentom.

Međutim, objavljivanje informacije je zakonito ako ima za cilj da zaštiti javni interes pa se poslovnom tajnom neće smatrati: informacija čije je objavljivanje obavezno u skladu sa zakonom, informacije koje su u vezi sa povredom zakona, dobre poslovne prakse ili principa poslovnog morala, i informacije za koje postoji osnovana sumnja na postojanje korupcije.

Lice koje postupajući u dobroj veri želi da zaštiti javni interes, posebno ako ukazuje nadležnim organima na postojanje korupcije, ne sme da trpi zbog toga štetu pa postoji zakonska dužnost privrednog društva da mu pruži potpunu zaštitu. Međutim, ova dužnost postoji samo kao prirodna obligacija, koju retko ko poštuje jer nije sankcionisana.

Upravo suprotno, u praksi se često dešava da lice koje ukazuje na postojanje korupcije i na druge nepravilnosti dobija otkaz koji se podvodi pod zakonom predviđene razloge za otkaz. Pravi razlog je često teško dokazati, a i sudovi nisu mnogo zainteresovani da se u to upuštaju.

Zakon o privrednim društvima predviđa kaznu za prekršaj za privredno društvo i odgovorno lice ako društvo ne čuva poslovnu tajnu, što je malo nelogično jer društvo trpi štetu zbog odavanja poslovne tajne, a direktor i članovi upravnog odbora odgovaraju za štetu prouzrokovanu privrednom društvu ako u pogledu čuvanja poslovne tajne, tj. njenog saopštavanja, ne postupaju u skladu sa zakonima i drugim propisima.