Radujem se dolasku arapskog kapitala

Ulaskom arapskog zdravog kapitala i investiranjem u srpsku poljoprivredu svi zajedno možemo imati koristi – više posla i nova radna mesta. Za „MK grupu” ove investicije predstavljaju dolazak našeg potencijalnog partnera, snabdevača mesom, žitaricama ili šećernom repom.

Za Srbiju je od izuzetnog značaja što je prepoznala ovakvog investitora i otvorila mu vrata. Bilo bi idealno kada bi naša zemlja imala više ovakvih partnera u poljoprivredi, rekao nam je prvi čovek „MK grupe” Miodrag Kostić, odgovarajući na naše pitanje šta za njega znači ta činjenica i da li se možda pribojava njihove konkurencije.

Zbog čega vi recimo, ako nam je svima stalo do naših nasušnih oranica, kao ograničenog resursa, niste preuzeli te propale kombinate koji su njima ponuđeni?

„MK grupa” ima druge prioritete. Procenili smo da je za kompaniju značajnija poslovna šansa za širenje u Ukrajini nego u Srbiji, gde imamo oko 20.000 hektara koje obrađujemo, a to je gotovo upola manje od onoga što smo imali pre šest godina – oko 42.000 hektara. S druge strane, u to vreme smo u Ukrajini imali svega hiljadu hektara oranica u zakupu, a danas 55.000. Težimo da te površine i povećamo.

Da li je i za vas i vaše preduzeća skupa zemlja u Vojvodini, pogotovo ona za iznajmljivanje?

Jeste. Primera radi, u poslednjih pet-šest godina cena hektara u zakupu povećana je sa 50 na 500 evra, dok je u Ukrajini u istom periodu cena zakupa porasla s desetak na 50 do 60 evra po hektaru. Pri tom, podsetiću da Ukrajina ima 42, a Vojvodina svega dva miliona hektara obradivih površina.
Prosečna cena oranica u Vojvodini iznosi oko pet hiljada evra za hektar i ona odgovara trenutnim tržišnim prilikama. Postoje indicije da će cena hektara, ulaskom Srbije u EU, skočiti na 35.000-50.000 evra, kao što je, recimo, u Danskoj i Holandiji.

Ima li mesta za poređenje s tim zemljama?

Ne, naravno. Holandija je zemlja koja ima obradive zemlje koliko i Vojvodina, oko dva miliona hektara, ali ona izveze hrane za 26 milijardi evra. S druge strane, čitava Srbija izvozi za oko dve milijarde evra. Međutim, ne smemo zaboraviti činjenicu da su u tim zemljama državne subvencije 600 do 700 evra po hektaru, da je do svake oranice obezbeđen asfaltiran prilaz, kao i da je svaka parcela podjednako navodnjavana i odvodnjavana. Kada pogledate ove činjenice, jasno da su uložene milijarde evra u infrastrukturu što je rezultiralo cenom hektara od 35.000 evra.

Da li ste razmišljali i o nekom parčetu zemlje južno od Dunava i Save?

Iskreno rečeno ne, jer je „MK grupa” fokusirana na intenzivno ratarstvo, dok je centralni deo Srbije pogodan za voćarstvo i vinogradarstvo. Smatram da u budućoj regionalizaciji poljoprivrede Srbije treba o tome povesti računa. Podrška države na ukrupnjavanju tamošnjih poseda svakako bi donela benefite. Samo na uređivanju međa može se dobiti bar deset odsto novih obradivih površina.

Ne čini li vam se da imamo mnogo loših privatizacija?

Privatizacija je bila neophodni proces kako bi naše tržište i kompanije postale konkurentne i svakako neophodni korak priključenju tokovima EU. Od početka privatizacije u Srbiji prodato je više od 1.500 preduzeća, a raskinuta je trećina ugovora. Nepoverenje, loša iskustva i strah, ključne su reči u opštem diskursu. Međutim, o preduzećima koja su posle privatizacije postala mnogo uspešnija retko se govori ovim rečnikom. A verujte, ima ih.
 
Da li je, po vama, Srbija mogla na neki način da sačuva svoje kombinate od pogubne privatizacije?

Smatram da smo lošim privatizacijama zaista uništili jedan dobar proizvod iz prethodnog vremena, koji je zamišljen pre 50 ili 60 godina. Verovatno se moglo drugačije postupiti.
Za današnje vreme, kombinati su bili vrhunska vertikalna organizovana preduzeća, sa svim neophodnim elementima – logistika, infrastruktura, mala fabrička prerada, mlin, silos… „MK grupa” danas, težim putem, pokušava na sličan način da organizuje svoja poljoprivredna preduzeća. Slobodno mogu reći da je ono što mi danas radimo ništa drugo nego ono što je nekada bio bilo koji PIK u Vojvodini.

Kako vam ide biznis u Srbiji i Ukrajini?

„MK grupa” je u prošloj godini ostvarila oko 700 miliona evra ukupnog prihoda. Od te sume, dobit pre oporezivanja iznosila je 125 miliona evra.
Od toga, u Ukrajini je napravljeno 40 miliona ukupnog prihoda i oko 15 miliona dobiti. Prosečna plata na nivou cele grupe, u kojoj je sa sezonskom radnom snagom zaposleno oko pet hiljada radnika, iznosi oko 57.000 dinara. Kao rezultat celokupnog poslovanja, „MK grupa” je državnom budžetu po svim osnovama uplatila između 65 i 70 miliona evra, u toku protekle godine.

Kako ide preuzimanje grčkih šećerana? Da li ste na putu da problem dominantnog igrača na domaćem terenu, ne kažemo monopoliste namerno, rešite s nadležnim službama?

Tržište šećera je jedan od retkih sektora gde smo konkurentni i gde ćemo biti konkurenti ako se vrata Evropske unije otvore. „MK grupa” je i dalje najozbiljniji kupac „Helenik šugara”. Od nadležne antimonopolske komisije dobili smo pozitivno mišljenje, ali pod uslovom da, ako ih i kupimo, jednu postojeću šećeranu moramo da otuđimo.

Pa, jeste li ili niste monopolista?

U pitanju je širi kontekst od same reči monopolista. Ukoliko je Srbiji potreban veliki svetski igrač, ili bar u evropskim razmerama, onda je svaka priča o monopolu na domaćem tržištu potpuno iluzorna. On mora biti dovoljno veliki da njegov proizvod bude konkurentan za svetsko, odnosno evropsko tržište, a ne samo za Srbiju sa sedam miliona ljudi. „MK grupa” sa 55 odsto učešća na srpskom tržištu izvozi 50 odsto domaće proizvodnje šećera. Kupovinom grčkih šećerana proizvodili bismo 100 odsto više šećera nego što to je trenutna potrošnja Srbije, što bi iznosilo 400.000 tona. Ukoliko Srbija želi velike firme u evropskim okvirima onda je potrebno da redefiniše i svoje pojmove o monopolu.

Da li i dalje zarađujete na izvozu šećera u EU?

Naš šećer je jedini proizvod u Srbiji koji ima višu cenu u Evropi nego kod kuće. Cena tone šećera u Srbiji je oko 660, a u EU oko 740 evra. Svakako da je izvoz šećera značajan izvor prihoda.

Da li je ostala ista kvota od 180.000 tona i da li se za nas nešto menja ulaskom Hrvatske u EU polovinom ove godine?

Kvota je ista, ali je Hrvatska gubi ulaskom u EU. Očekujem od Srbije da u daljim veštim pregovorima u EU obezbedi znatno povećanje naše izvozne kvote. Time bi se obezbedio viši životni standard za poljoprivrednike u Srbiji.

Šta, kao čovek iz prakse, zamerate ministrima poljoprivrede, recimo, onima koji su bili u poslednjih nekoliko mandata?

Nedoslednost u sprovođenu sistemskog razvoja poljoprivrede je postao hronični problem decenijama. Potrebno je da strategija razvoja poljoprivrede bude definisana na duži period, zato ukoliko nemamo bolju, možemo se držati plana koji datira još iz vremena SFRJ – bio bi aktuelan.

Kako vidite aktuelni skandal s mlekom?

Nepotrebno se podigla velika prašina, koja će naneti štetu svima. Prethodnih godina ovu namirnicu proizvodili smo po standardu zapadnih zemalja. Međutim, kada su se mere pooštrile po standardima EU, trebalo je da damo svima vremena da se tim kriterijumima i prilagodi proizvodnja. Nestručno, netržišno poslovanje svih u lancu, ugrožava sektor poljoprivrede i industriju hrane, za koju često čujemo da je srpska nafta.

Poznati ste kao čovek koji nije za gajenje GMO biljaka? Da li je to samo lični stav ili je vaše opredeljenje bazirano i na ekonomskim osnovama?

„MK grupa” je najveći izvoznik poljoprivrednih proizvoda iz Srbije, samim tim, naša je komparativna prednost što dolazimo iz non-GMO zemlje. Moj stav i stav „MK grupe” je da u Srbiji ne treba gajiti GMO, već ostati fokusiran na zdravu hranu, koja će biti sve više na ceni.

Doznajemo da ste veoma ozbiljan kupac hotela i turističkih objekata u Vrnjačkoj Banji. Uz Kopaonik, šta za vaš biznis znači još jedan takav poslovni iskorak? Da li je to znak da se polako izvlačite iz agrara?

Agrar će i dalje ostati u fokusu našeg poslovanja, ali istovremeno težimo da zaokružimo proizvodni ciklus od njive do trpeze, na način da deo proizvodnog programa plasiramo kroz hotele. To nije ništa novo i to ćemo činiti kad god nam se ukaže prilika, a računica pokaže opravdanost takvih ulaganja. Uvek smo zainteresovani da ulažemo u turizam i komplekse kako u Srbiji, Crnoj Gori, tako i šire. Iako hotelski biznis nije naš osnovni, kupovina turističkih kompleksa ne bi bilo uplovljavanje u nove poslovne vode.
Ne sme se zaboraviti da je „MK grupa” 2009. bez mnogo iskustva u planinskom turizmu spasla od zatvaranja dva hotela u središtu Kopaonika. Njihovom privatizacijom i ulaganjem od 23 miliona evra u kupovinu i oko 15 miliona evra u renoviranje nastali su ekskluzivni hoteli i apartmani „MK Mauntin resort”.

Predsednik ste kluba „Privrednik”. Imamo utisak da ste u poslednje vreme malo smanjili aktivnosti. Da li to znači da vam je kao privrednicima sve potaman?

Ne bih se složio s vašim utiskom. Početak je godine i očekuje nas dosta posla. Trenutno aktivnosti nisu vidljive u medijima, što neće biti slučaj posle ekonomskog foruma na Kopaoniku.

Bili ste u visokoj politici. Gde ste danas? Gde živite? Koliko vremena provodite u Srbiji, a koliko napolju?

Visoka politika je 12 godina iza mene. Danas sam u potpunosti posvećen biznisu. Poslednjih deset godina, u Srbiji provodim u proseku tri do pet meseci. Trudim se da uskladim obaveze prema deci koja žive i školuju se u Londonu, poslovima u Ženevi, Ukrajini, Beogradu, Crnoj Gori, ali i u Dubaiju, koji polako postaje centar poslovnog sveta.

Fasciniran sam ljudima u Emiratima

Kako doživljavate ljude u Emiratima?
Moram da priznam da sam potpuno fasciniran tim ljudima. Do pre samo pola veka to je bila zemlja u pesku, a danas civilizacija velikih mogućnosti. Uspeli su da od razjedinjenih emirata naprave složnu naciju, očuvaju mir, a veliko bogatstvo od nafte sačuvaju i ulože tamo gde će doneti najveće koristi. Nama se samo čini da oni novac troše nemilice. Svaki njihov uloženi dolar ima duboko poslovno strategijsko opravdanje.

Kako sebe i svoju kompaniju vidite za deset godina?
Svih ovih 30 godina gradili smo sistem, podizali kompaniju, pozicionirali je u zemlji, regionu i šire i, iskren da budem, tek očekujem da postignemo najznačajnije rezultate. Daleko od toga da nisam zadovoljan učinjenim, ali mi imamo još mnogo toga da pokažemo u biznisu. Znate, postići rezultat nije lako, ali održati ga i trajati, višestruko je teže. Trajemo – i to smatram najvećom vrednošću.