Počelo stezanje kaiša u Americi

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Predsednik Barak Obama je u petak pred ponoć potpisao uredbu kojom na snagu stupa jedan budžetski zakon donet još 2011, čime je ovde počeo takozvani sekvester: blokada unapred određenih budžetskih stavki, koje će vladi ove godine prikratiti 85,4 milijarde dolara.

Amerika, koja je dosad izbegavala onu vrstu fiskalne štednje koju već odavno primenjuje Evropa, time je počela da priteže kaiš, što će prema računici ekonomista njen ovogodišnji ekonomski rast smanjiti za između 0,6 i 1,5 odsto, a nezaposlenost povećati za oko 800.000.

Najviše će biti zakinuto Pentagonu, 42,7 milijardi, ali će sekira sekvestra zaseći i troškovnike drugih vladinih službi, pa donekle i socijalnih programa. Već je najavljeno da će jedna od mera biti i prinudni odmori mnogih koji su na platnom spisku države.

Obama je u petak lidere republikanaca pozvao u Belu kuću u pokušaju da se dogovor o izbegavanju ovih mera izbegne u poslednji čas, ali su se razišli bez dogovora. „Preživećemo, neće biti apokalipse, ali je sve ovo glupo i štetno”, izjavio je posle potpisivanja uredbe.

Sekvester neće izazvati trenutni šok, nego će njegovo dejstvo biti postepeno. Prvi udar dospeva tek krajem ovog meseca, a rezovi će dospevati sve do kraja fiskalne godine koja se ovde završava poslednjeg dana septembra.

Pregovori nisu uspeli zbog nepopustljivosti obe strane. Obama je insistirao da se budžetski deficit smanjuje tako što bi se reduciranje izdataka kombinovalo sa zatvaranjem „poreskih rupa”, što je praktično novo povećanje poreza za bogatije Amerikance, dok su republikanci ostali pri tome da u obzir dolazi samo kresanje vladinih izdataka.

Upitan zašto ovo nije sprečio, Obama je izjavio da „nije diktator, već predsednik”. „Ako Mič Mekonel i Džon Bejner (lideri republikanaca s kojima je u petak pregovarao) kažu da moraju da stignu na avion, ja ne mogu tajnoj službi da naredim da im blokira izlazna vrata”.

Američkom predsedniku predstoje još dve fiskalne krize: Kongres ima rok do 27. marta da (sa zakašnjenjem) usvoji ovogodišnji budžet, a takođe mora da odobri i novi limit za zaduživanje vlade, što je u leto 2011. bio povod za veliku krizu i prvo smanjenje kreditnog rejtinga SAD u istoriji.

Zakon o sekvestru bio je mera kompromisa u raspletu krize 2011. i trebalo je da bude samo oročena pretnja koja će dva politička tabora prinuditi da pronađu zajedničku formulu kojom bi se budžetski deficit u idućih deset godina smanjio za 1.500 milijardi (1,5 biliona) dolara.

Obama je, međutim, čvrsto stao u odbranu socijalnih programa („Mediker” i „Mediked”, koji starijim i siromašnijim Amerikancima obezbeđuju zdravstveno osiguranje), dok su republikanci kategorički bili protiv bilo kakvih novih budžetskih prihoda.