I lider mora da ima stila

Menadžer, kada ne bi deo zaduženja prenosio na tim sa kojim radi, i kada bi svaki zadatak obavljao sam, ne bi daleko stigao! Takođe, ako je usmeren više na procese i procedure, a manje na ljude s kojima radi, a istovremeno traži visok učinak, vrlo lako može da postane meta zamerki u kompaniji. Kome to treba?
O svom identitetu i razvoju – teza je predavanja Slobodanke Veljić, psihologa i konsultanta, održanog u Privrednoj komori Srbije – pravi lider mora da gradi predstavu tokom celog procesa karijere! Zašto se sve više priča o liderima? Zato što su oni, za razliku od menadžera, podobnih stabilnim uslovima poslovanja gde mogu na miru da planiraju, organizuju, kontrolišu i oblikuju aktivnosti na nivou sektora, u ovo vreme frenetične tranzicije potrebniji. Lideri kreiraju viziju, oni grade uslove da se vizija ostvari, motivišu zaposlene, vode promene i upravljaju njima.

Zato je menadžerima važno da steknu osobine lidera i da pametno razviju karijeru, da poznaju potrebe tržišta, da rade na razvijanju odnosa sa saradnicima, obavljaju stalnu procenu zaposlenih, i prilagode svoj stil upravljanja različitim situacijama.

Čak i najenergičniji, najpožrtvovaniji i najinovativniji ovde često greše: novo doba zahteva i nov pristup, manje strukturisan, koji podstiče razvoj zaposlenih i nove načine mišljenja.

– To da nemate poverenja u zaposlene i u njihove kvalifikacije, da nemate vremena da se dogovarate, da ćete brže sami uraditi posao jer to baš volite da radite, a zaposleni je već dovoljno opterećen, prošli put je zabrljao, ne želi da odgovori na zadatak... budite svesni da su to samo izgovori i opravdanja: niste primenili pravi stil rukovođenja! Kada delegirate na pravi način, vi birate stil rukovođenja prema situaciji i zrelosti zaposlenih – kaže Slobodanka Veljić.

Kako razviti ključnu stvar – poverenje između šefa i zaposlenog? Pre svega, ciljevi moraju biti jasni i povezani zajedničkim interesima: ukoliko je vaš podređeni zbunjen, braniće se i biće usmeren na lične ciljeve. Strah nije dobar jer blokira kreativnost, dok sloboda u radu doprinosi i motiviše. Veoma je važno poštovati i slaviti razlike u mišljenju – gubite saradnika onog trenutka kada stekne strah od greške i izgubi samopoštovanje.

Uvek, ali zaista uvek, treba pružiti podršku zaposlenom, kako navodi Slobodanka Veljić, po modelu koji svi znamo iz porodice, to jest: kao kad štitimo mlađeg brata.

– Imajte vremena za svoje ljude, slušajte ih pored toga što ćete ih kontrolisati, ne zaboravite da pohvalite saradnike! Sve ovo donosi vam lojalnost i podršku. Ne zaboravite da vas interesuju rezultati a ne načini rada, oduprite se iskušenju da namećete saradnicima svoje metode rada i oni će biti kreativniji i produktivniji, razviće veće samopouzdanje. Imajte na umu da je neprekidno učenje i usavršavanje svih članova tima (!) ključno za uspeh kompanije – tvrdi Veljić.

I jedna važna i ne baš prijatna novost: budite spremni da menjate karijeru ukoliko niste napredovali poslednjih pet godina, poruka je iz PKS.

Ako ste propustili jednu priliku, iskoristite drugu, razvijajte veštine koje će vam biti potrebne u budućnosti, i budite vrlo, vrlo oprezni kada vam daju obećanja za napredovanje – vreme je jedini resurs koji se ne može obnoviti.