Detroit pred bankrotom

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Velika trojka američke automobilske industrije prošla je kroz velika iskušenja, dve kompanije su preživele i pakao stečaja, da bi danas opet bile profitabilne i prosperitetne.

Grad u kome su potekle i kome su dale identitet – Detroit – od toga nije imao koristi. Njegovo propadanje, začeto početkom devedesetih, kad je pod naletom japanske konkurencije pomenutoj trojci krenulo nizbrdo, nastavljeno je i ovih dana.Mediji učestalo objavljuju da će, zbog nemogućnosti da podmiruje svoje obaveze i dospele dugove, morati da proglasi bankrot.

Kako se najavljuje, biće to najveći stečaj jednog grada u istoriji Amerike, gde lokalne samouprave u nevoljama znaju da pribegnu ovoj meri kad, suočene sa poveriocima, nemaju drugog izbora nego da potraže zakonsku zaštitu i reorganizuju svoje finansije.

Siromašenje Detroita donelo je i demografsku promenu: danas je to grad sa 83 odsto crnih stanovnika (po čemu je rekorder u Americi)  što se vidi i po strukturi gradske uprave: gradonačelnik Dejv Bing, nekadašnja košarkaška zvezda, kao i svih devet članova Gradskog saveta,Afroamerikanacje.

To, kao i činjenica da je grad tvrđava Demokratske partije, proizvodi delikatne političke probleme u državi Mičigen, koju vode republikanci i u kojoj je 80 odsto stanovnika bele boje kože.

To ne znači da u Mičigenu postoji rasizam, ali se na problem Detroita sigurno gleda i kroz takve naočare. Guverner Mičigena Rik Snajder je taj koji ima moć da učini ono o čemu se sve češće govori kao o neizbežnosti: da „motor siti” dobije prinudnog upravnika, to jest finansijskog menadžera, što bi praktično značilo suspenziju demokratski izabrane gradske uprave.

Ono što je problem Detroita jeste to što su se on i njegova tri čeda: „Dženeral motors”, „Krajsler” i „Ford” na neki način otuđili.

„Ne želim da se mešam u politiku”, izjavio je povodom gradskih finansijskih nevolja Den Akeron, generalni direktor „Dženeral motorsa”. Serđo Markione, novi novi šef „Krajslera” (kome je sada većinski vlasnik „Fijat”), pokazao je još manje razumevanja: „Ne vidim zašto bi to bila naša briga”, izjavio je.

Predsednik Barak Obama, čijoj je izbornoj pobedi prošlog novembra doprineo i Mičigen, još se nije izjašnjavao. Procenjuje se međutim da su mali izgledi da federalna vlada priskoči u pomoć Detroitu, kao što je svojim (u međuvremenu vraćenim) kreditima spasla „veliku trojku”.

Problem je takođe i što bi, s obzirom na njegovu veličinu, svaki presedan prema Detroitu imao posledice za celu zemlju. Bilo da je reč o finansijskoj pomoći koja bi došla iz Lensinga (prestonica Mičigena) ili iz Vašingtona, bilo zavođenju prinudne uprave.

Centar Detroita, sa elegantnim neboderima, bleštećim kazinima i velikim sportskim dvoranama, ne odaje utisak propale metropole. Ali izvan centra, dokaza za to je na pretek. Kako se ovih dana moglo pročitati, više od 10 odsto kuća i jedinica poslovnog prostora – na desetine hiljada u apsolutnim brojkama – izvan centra i u periferijskim naseljima je napušteno i zarasta u korov.

Nezaposlenost u gradu je oko 20 odsto, mnogo veća od nacionalnog proseka (8,9 odsto) i dvostruko veća nego u Mičigenu (10 odsto).

Grad i njegove službe su inače glavni poslodavac, ali smanjivanje plata zaposlenima i smanjivanje njihovog broja takođe je delikatan problem, s obzirom na jaku sindikalnu tradiciju. Čak 48 sindikata se grčevito bore da odbrane prava svojih članova, stečena u mnogo boljim vremenima.