Vreme bika na Volstritu

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Investitori, institucionalni i individualni, ovih dana trljaju ruke: vrednost njihovih uloga u akcije američkih „blu čip” kompanija – onih koje se u svim vremenima smatraju stabilnim, poput „Koka Kole”, „Majkrosofta”, „Ekson mobila” i Aj-Bi-Ema – dostigla je rekordni nivo. Srazmerno tome, uvećano je i njihovo (papirno) bogatstvo, koje, ako se odluče da ovih dana akcije prodaju, mogu da pretvore i u ono sasvim opipljivo.

Najverovatnije neće, jer se očekuje da „vreme bika” na Volstritu potraje. „Vreme bika” je berzanski izraz za period kada su akcije bar 20 odsto veće od prethodne rekordne vrednosti, a sudeći po tome bik je u finansijskom središtu Amerike razularen još od juna 2009, kada je, posle dna koje donela finansijska i ekonomska kriza, počeo oporavak.

Berzanski uspon je svakako dobra vest, ali i donekle i čudan fenomen, s obzirom na stanje u globalnoj ekonomiji, pre svega nevolje u Evropi, neizvesnosti oko kineskog rasta, pa i prilike u Americi, gde je nezaposlenost i dalje izuzetno velika (oko osam odsto), tržište nekretnina još sasvim neoporavljeno, a u Vašingtonu se vode teške fiskalne bitke.

Ekonomisti imaju objašnjenje za optimizam Volstrita. Samopouzdanje investitora podstaknuto je sa nekoliko ekonomskih faktora drugačije vrste.

Prvi je u rekordnim korporativnim profitima, koji su, između ostalog i rezultat visoke nezaposlenosti. Poslodavci veliku ponudu radne snage koriste da joj obore cenu, što povećava dobit koja se preliva u ruke akcionara.

Drugi je u monetarnoj politici Federalnih rezervi (Fed), ovdašnje centralne banke, koja emituje velike količine za pozajmljivanje jeftinih dolara. Onima koji uzimaju te kredite više se isplati da, makar uz izvestan rizik, ulažu u akcije, nego u sigurnije obveznice, čiji su prinosi, uprkos veoma velikoj američkoj zaduženosti, izuzetno niski.

Prema svim nagoveštajima, labava monetarna politika neće biti skoro okončana. Šef Feda Ben Bernanke, nekad profesor na Prinston univerzitetu, vodeći je ekspert za „Veliku depresiju”, dosad najveću ekonomsku krizu kapitalizma iz tridesetih godina prošlog veka, tako da sigurno neće ponoviti neke greške iz tog perioda, što znači da centralna banka ostaje glavni oslonac berzanskog samopouzdanja.

Rast berzanskih indeksa uvek stvara utisak da je stanje realne ekonomije ružičastije od onog stvarnog, mada je istovremeno i značajan ekonomski stimulans. Investitori koji se osećaju bogatijima radije otvaraju svoje novčanike, kupujući skupe kuće, velike automobile i drugu luksuznu robu, što, po principu da je nečija potrošnja uvek i nečiji prihod, podmazuje ekonomske tokove, povećava zaposlenost i stvara efekat plime koja podiže sve čamce.

Jedan od rezultata jeste i oporavak penzionih fondova Amerikanaca, gotovo opustošenih u krizi, a koji se za uvećavanje svoje vrednosti uveliko oslanjaju baš na „blu čip” akcije.

Ima i zdravorazumskih upozorenja da „sve što ode gore mora da siđe dole”, ali ona su zasad u drugom planu. Berzanski indeksi su zaista klackalica, ali u berzanskim igrama, kao i u kockarnicama, najbolje prolaze oni koji znaju kad je vreme da odu od stola i da nikako ne smeju da se „vade”.

Zasad, oni koji su na Volstritu zajahali bika – još su na njemu.