Putin kritikuje SAD i NATO

Moskva – Predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je juče da Rusija proglasi moratorijum na sprovođenje sporazuma o smanjenju naoružanja sa SAD i NATO-om. U godišnjem obraćanju poslanicima oba doma ruskog parlamenta, Putin je rekao da članice NATO-a, potpisnice Sporazuma o konvencionalnom naoružanju u Evropi iz 1990, nisu ratifikovale taj sporazum i da ne poštuju njegove odredbe. "S tim u vezi, smatram svrsishodnim da proglasim moratorijum na učešće Rusije u tom sporazumu, makar dok ga ne ratifikuju sve ostale zemlje i dok ne počnu striktno da ga primenjuju, kako to danas čini Rusija", rekao je Putin u obraćanju poslanicima, koje je počelo minutom ćutanja zbog smrti prvog predsednika Rusije Borisa Jeljcina.

Putinov predlog izazvao je buran aplauz prisutnih. U sali je bilo oko 1.000 ljudi – predstavnika svih grana vlasti, kao i verskih lidera. "Vreme je da konačno i naši partneri ne na rečima, već na delu doprinesu smanjenju naoružanja", rekao je ruski predsednik i dodao da ruski partneri ne da ne smanjuju, nego još i povećavaju količinu naoružanja.

Putin je predložio da se razmotri i izlazak Rusije iz tog sporazuma, ukoliko ne bude rezultata. "Predlažem da razmotrimo taj problem u okviru Rusija-NATO, i u slučaju da ne bude napretka u pregovorima da razmotrimo mogućnost obustave naših obaveza prema tom sporazumu", kazao je Putin.

Ukazujući na mogućnost da se u Evropi pojave elementi američke strateške protivvazdušne odbrane, Putin je predložio da se taj problem razmotri u okviru OEBS-a, pošto je to opšteevropski problem, a ne samo rusko-američki.

Putin je, takođe, kritikovao zapadne zemlje i optužio ih da se slanjem novca nekim organizacijama direktno upliću u unutrašnje stvari Rusije. "Raste dotok novca iz inostranstva koji se koristi za direktno mešanje u unutrašnje stvari", kazao je Putin, podsećajući na epohu kolonijalizma kada se govorilo o "civilizatorskoj ulozi država kolonizatora". "Danas se ponovo koriste demokratske parole, ali je cilj jedan – dobijanje jednostranih preimućstava i sopstvene koristi, obezbeđenje sopstvenih interesa", rekao je ruski predsednik.

Putin je optužio "neke" da "najprljavijim tehnologijama pokušavaju da rasplamsaju u Rusiji, kao mnogonacionalnoj demokratskoj državi, međunacionalnu i međuversku mržnju". S tim u vezi, on se obratio federalnom parlamentu sa molbom da "ubrza donošenje izmena zakona koje povećavaju odgovornost za ekstremizam". Ukazujući da je ovo njegovo poslednje obraćanje parlamentu i da će narednu poruku poslanicima, idućeg proleća, uputiti drugi predsednik, Putin je dodao da je "još rano da piše politički testament".

Putinov govor, koji je bio najduži od dosadašnjih, jer je trajao sat i 14 minuta, uglavnom je bio posvećen unutrašnjoj politici. Prisutni su ga 46 puta prekinuli aplauzom. Poslednju Putinovu rečenicu da do poslednjih snaga treba iskoristiti vreme za služenje Rusiji, prisutni su pozdravili stojeći i uz burne ovacije.
Beta

-------------------------------------------------------------------------

Izbori određuju planove za razvoj Rusije

Moskva – Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je juče da će od izbora za Državnu dumu u decembru ove godine zavisiti ispunjenje strateških planova za razvoj Rusije, i dodao da će to biti glavni događaj u 2007. godini. "Rezultati izbora objektivno će odrediti podršku naroda Rusije kursu koji smo ja i vi sprovodili i faktički se rešava pitanje kontinuiteta državne politike", rekao je Putin, obraćajući se poslanicima oba doma ruskog parlamenta.

Ruski predsednik, kome mandat ističe u martu sledeće godine, rekao je da će unete izmene u izborno zakonodavstvo doprineti demokratizaciji društva i omogućiti opoziciji da poveća svoje prisustvo u zakonodavnim organima vlasti.

Izbori za Dumu biće prvi put održani po proporcionalnom sistemu sa partijskim listama i po regionalnom principu, rekao je Putin i dodao da je svesno izabran taj "revolucionarni korak i modernizacija izbornog sistema". "Kako pokazuje praksa, uz korišćenje proporcionalnog sistema, opozicija dobija mogućnost da proširi svoje prisustvo u zakonodavnim organima vlasti", rekao je Putin i ilustrovao to podacima sa regionalnih izbora, gde je broj partijskih frakcija u lokalnim skupštinama povećan za skoro četiri puta.

Kada je reč o drugoj izmeni, ukidanju potrebnog praga izlaznosti, Putin je rekao da se politička aktivnost uopšte nije smanjila, već naprotiv povećala, u odnosu na prethodne izbore. "Ubeđen sam da će novi sistem izbora, ne samo povećati uticaj partija na formiranje demokratske vlasti, nego će i doprineti konkurenciji među njima, i samim tim jačati i poboljšati kvalitet ruskog izbornog sistema", rekao je on.
Tanjug

-------------------------------------------------------------------------

Alijansa traži objašnjenje od Rusije

Oslo – Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer rekao je juče da će taj savez od Rusije tražiti objašnjenje za najavu proglašenja moratorijuma na sprovođenje sporazuma o smanjenju naoružanja. "Očekujem da ministar spoljnih poslova (Sergej) Lavrov objasni reči njegovog predsednika", rekao je na konferenciji za štampu Shefer uoči sastanka ministara spoljnih poslova NATO-a i Rusije, koji treba danas da se održi u Oslu.

Osporavajući Putinove tvrdnje da članice NATO-a ignorišu takozvani sporazum o konvencionalnom naoružanju u Evropi (CFE),  Shefer je rekao da članice NATO-a žele da ratifikuju prepravljenu verziju sporazuma kada Rusija ispuni svoje obaveze. CFE sporazum je dogovoren nekoliko meseci posle pada Berlinskog zida (1989) i okončanja hladnog rata između NATO-a i Varšavskog pakta sa ciljem da se postigne proverljivo smanjenje konvencionalne vojne opreme. Sporazum je prepravljen 1999. godine.

NATO insistira da Rusija povuče svoje preostale snage iz Gruzije i Moldavije, pre nego što članice tog saveza potpišu izmenjenu verziju CFE sporazuma.
Beta