Путин критикује САД и НАТО

Москва – Председник Русије Владимир Путин предложио је јуче да Русија прогласи мораторијум на спровођење споразума о смањењу наоружања са САД и НАТО-ом. У годишњем обраћању посланицима оба дома руског парламента, Путин је рекао да чланице НАТО-а, потписнице Споразума о конвенционалном наоружању у Европи из 1990, нису ратификовале тај споразум и да не поштују његове одредбе. "С тим у вези, сматрам сврсисходним да прогласим мораторијум на учешће Русије у том споразуму, макар док га не ратификују све остале земље и док не почну стриктно да га примењују, како то данас чини Русија", рекао је Путин у обраћању посланицима, које је почело минутом ћутања због смрти првог председника Русије Бориса Јељцина.

Путинов предлог изазвао је буран аплауз присутних. У сали је било око 1.000 људи – представника свих грана власти, као и верских лидера. "Време је да коначно и наши партнери не на речима, већ на делу допринесу смањењу наоружања", рекао је руски председник и додао да руски партнери не да не смањују, него још и повећавају количину наоружања.

Путин је предложио да се размотри и излазак Русије из тог споразума, уколико не буде резултата. "Предлажем да размотримо тај проблем у оквиру Русија-НАТО, и у случају да не буде напретка у преговорима да размотримо могућност обуставе наших обавеза према том споразуму", казао је Путин.

Указујући на могућност да се у Европи појаве елементи америчке стратешке противваздушне одбране, Путин је предложио да се тај проблем размотри у оквиру ОЕБС-а, пошто је то општеевропски проблем, а не само руско-амерички.

Путин је, такође, критиковао западне земље и оптужио их да се слањем новца неким организацијама директно уплићу у унутрашње ствари Русије. "Расте доток новца из иностранства који се користи за директно мешање у унутрашње ствари", казао је Путин, подсећајући на епоху колонијализма када се говорило о "цивилизаторској улози држава колонизатора". "Данас се поново користе демократске пароле, али је циљ један – добијање једностраних преимућстава и сопствене користи, обезбеђење сопствених интереса", рекао је руски председник.

Путин је оптужио "неке" да "најпрљавијим технологијама покушавају да распламсају у Русији, као многонационалној демократској држави, међунационалну и међуверску мржњу". С тим у вези, он се обратио федералном парламенту са молбом да "убрза доношење измена закона које повећавају одговорност за екстремизам". Указујући да је ово његово последње обраћање парламенту и да ће наредну поруку посланицима, идућег пролећа, упутити други председник, Путин је додао да је "још рано да пише политички тестамент".

Путинов говор, који је био најдужи од досадашњих, јер је трајао сат и 14 минута, углавном је био посвећен унутрашњој политици. Присутни су га 46 пута прекинули аплаузом. Последњу Путинову реченицу да до последњих снага треба искористити време за служење Русији, присутни су поздравили стојећи и уз бурне овације.
Бета

-------------------------------------------------------------------------

Избори одређују планове за развој Русије

Москва – Руски председник Владимир Путин изјавио је јуче да ће од избора за Државну думу у децембру ове године зависити испуњење стратешких планова за развој Русије, и додао да ће то бити главни догађај у 2007. години. "Резултати избора објективно ће одредити подршку народа Русије курсу који смо ја и ви спроводили и фактички се решава питање континуитета државне политике", рекао је Путин, обраћајући се посланицима оба дома руског парламента.

Руски председник, коме мандат истиче у марту следеће године, рекао је да ће унете измене у изборно законодавство допринети демократизацији друштва и омогућити опозицији да повећа своје присуство у законодавним органима власти.

Избори за Думу биће први пут одржани по пропорционалном систему са партијским листама и по регионалном принципу, рекао је Путин и додао да је свесно изабран тај "револуционарни корак и модернизација изборног система". "Како показује пракса, уз коришћење пропорционалног система, опозиција добија могућност да прошири своје присуство у законодавним органима власти", рекао је Путин и илустровао то подацима са регионалних избора, где је број партијских фракција у локалним скупштинама повећан за скоро четири пута.

Када је реч о другој измени, укидању потребног прага излазности, Путин је рекао да се политичка активност уопште није смањила, већ напротив повећала, у односу на претходне изборе. "Убеђен сам да ће нови систем избора, не само повећати утицај партија на формирање демократске власти, него ће и допринети конкуренцији међу њима, и самим тим јачати и побољшати квалитет руског изборног система", рекао је он.
Танјуг

-------------------------------------------------------------------------

Алијанса тражи објашњење од Русије

Осло – Генерални секретар НАТО-а Јап де Хоп Схефер рекао је јуче да ће тај савез од Русије тражити објашњење за најаву проглашења мораторијума на спровођење споразума о смањењу наоружања. "Очекујем да министар спољних послова (Сергеј) Лавров објасни речи његовог председника", рекао је на конференцији за штампу Схефер уочи састанка министара спољних послова НАТО-а и Русије, који треба данас да се одржи у Ослу.

Оспоравајући Путинове тврдње да чланице НАТО-а игноришу такозвани споразум о конвенционалном наоружању у Европи (ЦФЕ),  Схефер је рекао да чланице НАТО-а желе да ратификују преправљену верзију споразума када Русија испуни своје обавезе. ЦФЕ споразум је договорен неколико месеци после пада Берлинског зида (1989) и окончања хладног рата између НАТО-а и Варшавског пакта са циљем да се постигне проверљиво смањење конвенционалне војне опреме. Споразум је преправљен 1999. године.

НАТО инсистира да Русија повуче своје преостале снаге из Грузије и Молдавије, пре него што чланице тог савеза потпишу измењену верзију ЦФЕ споразума.
Бета