Šest plesnih komada

Poznata izraelska igračica Talija Paz koja je trenutno na čelu Baleta opere u Tel Avivu, nastupila je, posle Ismaila Ive, kao još jedan solo igrač na Četvrtom beogradskom festivalu igre. Talija Paz je dobitnik brojnih nagrada i sarađivala je sa značajnim svetskim koreografima poput Naharina, Mac Eka, Ingera...

Na sceni Beogradskog dramskog pozorišta ova igračica izvela je tri kratka komada. Prvi "Magnolija", u koreografiji belgijskog koreografa Stajna Selisa na muziku Malera, apstraktno je delo, a Pazova je u njemu izuzetno izražajna i ekspresivna. Njeno telo je gipko, elastično, snažno. Na glavi ima visoku punđu, a obučena je samo u tanak crni šorts, pa tako gledalac može da ima uvid u rad svakog njenog mišića, da prati zapravo jednu studiju ljudskog tela. "Magnolija" je zanimljiva plesna kreacija, ali prava koreografska poslastica usledila je u drugom baletu, jednostavno nazvanom "Ljubav" u koreografiji Šaron Ejal, na izuzetno inspirativnu muziku Lize Đermano. Ovaj solo je u isto vreme poetičan, uzbudljiv, neobičan, najčešće mračan i sumoran, tek povremeno obojen dozom optimizma. U njemu su sve igračke sposobnosti Talije Paz došle do potpunog izražaja – njena dobra tehnika i savršeno vladanje telom, ali i sposobnost da pokretom ubedljivo, bez patetike, iskaže kompleksna unutrašnja stanja. "There is love to be found"... Ljubav je tu, treba je pronaći... peva Liza Đermano i kada na kraju Talija izađe, ostavljajući scenu pustu, sasvim praznu.

I na kraju zabavan i duhovit komad "Habajata", u koreografiji Najdžela Černoka, jednog od osnivača čuvene britanske kompanije DV8, sa kojom je Pazova takođe sarađivala tokom svoje karijere. Kao u kabaretskom ili tok šou-programu, ona priča sa publikom, šeta po gledalištu, igra čas opušteno kao u diskoteci, čas kombinuje formu mjuzikla sa formom savremenog plesa.... Igra se sa mikrofonom, baca po sceni balone, telefonira, presvlači se... i, sve to radi neformalno, simpatično, sa velikom dozom scenskog šarma.

A u nastavku Festivala američka plesna kompanija "Tulza balet" izvela je takođe tri kratka baleta. Samo ovaj put izbor dela bio je u najmanju ruku čudan. Prvo smo videli komad "Iza kulisa", u koreografiji južnokorejske koreografkinje Jang Sun Hju. Jednostavna priča o dešavanjima iza scene dok se igrači spremaju za nastup, zapravo je niz solo i ansambl deonica u stilu mjuzikla, ali stilu koji je odavno prevaziđen i lišen originalnih plesnih elemenata. Igrači su poletni, uvežbani, tehnički dobri, ali ostaje utisak da je delo kreirano pre dvadesetak, a ne pre samo dve godine.

Zatim je usledilo izuzetno ostvarenje čuvenog španskog koreografa Nača Duata – "Bez reči". Ovde smo videli igrače u potpuno drugačijem svetlu, sofisticirane, mekih, nežnih, slivenih pokreta, obučene u trikoe u boji kože. U pozadini, u desnom delu scene, na crnoj zavesi se projektuju njihovi pokreti kao zamrznute crno-bele slike što, ukomponovano sa Šubertovom muzikom i Duatovim maštovitim, lirski obojenim pasažima, celu atmosferu čini još delikatnijom i lepšom.