Dan voda bez straha od poplava

Svetski dan voda, 22. mart, Beograd dočekuje bez mnogo bojazni od Dunava i Save, tvrde nadležni za odbranu od poplava. Dve naše najveće reke su dostigle nivo na kojem se proglašava redovna odbrana od poplava, ali do sada su tu granicu premašile za svega pet centimetara i izlile se isključivo u delovima priobalja koji su i predviđeni da prime višak vode kad reke narastu. Ohrabrujuća okolnost jeste i da su količine snega u regionu manje nego početkom meseca, kada su bile velike gotovo koliko i 2006. godine, sezone teških poplava. I kada se otope, te zalihe snega ne bi trebalo da prepune korita toliko da izazovu masivne izlive s kakvima se ne možemo izboriti, uverava Miloš Milovanović, direktor „Beogradvoda”.

– Trenutno ispumpavamo vodu, i to dva puta dnevno, jedino kod Kule Nebojše, najniže tačke u gradu. Još nema potrebe za zatvaranjem prolaza kod kule koji sa pristaništa vodi ka ulici – ocenjuje Milovanović.

Loša vest jeste da su se smanjile i zalihe novca kojim to javno preduzeće raspolaže. Iz republičkog budžeta, koji finansira odbranu od poplava na Dunavu i Savi, ove godine neće stići više od 180 miliona dinara. To nije dovoljno za sve predviđene projekte, ali u prethodnih nekoliko godina bezmalo sva kritična mesta u sistemu zaštite od voda popravljena su i ojačana.

– Neke projekte smo zbog nedostatka novca morali da odložimo, ali biće para za neke radove. Planiramo da ove godine nastavimo sa regulacijom „Zabrana” u Obrenovcu, Kaljavog potoka, kao i potoka Palanka u Ripnju. Očistićemo kanal Vizelj, za koji smo preuzeli brigu kako bismo kajakašima stvorili uslove za trening tokom cele godine. Saniraćemo i krunu nasipa na Adi Ciganliji, koji smo nadvisili i tako rešili jednu od ranije najkritičnijih tačaka za odbranu – kaže Milovanović.

Za odbranu od poplava važno je i što su očišćeni kanali u Pančevačkom ritu, koji su sada osposobljeni ne samo za odvodnjavanje nego i navodnjavanje 16.000 hektara plodnog zemljišta u tom delu grada. Potrebno je još samo i da se tamošnje crpne stanice osposobe za navodnjavanje.

Vremenske neprilike muče i „Beogradski vodovod i kanalizaciju”. Sve toplija i sušnija leta ostavljaju bunare bez vode, dok ledene zime oštećuju zastarelu mrežu cevi.

– Zato nam je jedan od prioriteta izgradnja novih vodovodnih cevi i rekonstrukcija postojećih, a prošle godine smo obnovili 100 kilometara mreže. Radimo i na završetku fabrike „Makiš 2”, koja će upotpuniti snabdevanje vodom u Beogradu. U proteklom periodu smo izgradili i 70 kilometara novih kanalizacionih cevi, što pokriva potrebe 15.000 ljudi. Nažalost, 30 odsto žitelja grada još nema kanalizaciju – navodi Cvijo Babić, direktor „Beogradskog vodovoda i kanalizacije”.

V. V.