Pretnje Olimpijadi

Da je imao više uspeha na izborima i da je, nekim čudom, postao kandidat za ulazak u Jelisejsku palatu, Fransoa Bajru je mogao naneti znatne štete Francuskoj, a Kinu izazvati da s njom poremeti odnose.

Zastupajući, po svemu sudeći, interese francuskih petrolejskih kompanija koje su izgubile poslove u Sudanu, on je u predizbornoj kampanji – što je drugde, sem u kineskoj javnosti, ostalo nezapaženo – optužio Kinu da, nedovoljnim pritiskom na vladu u Kartumu, doprinosi produženju krvoprolića u Darfuru. Zahtevao je da Francuska bojkotuje Olimpijadu 2008. u Pekingu. Pošto mu to Kinezi, kao šefu države, ne bi oprostili, odnosi između Pariza i Pekinga su mogli u maju pasti na nulu.

Bio bi to događaj sa krajnje neprijatnim političkim posledicama. Bacio bi senku na vizionarstvo De Golove Francuske, koja je prednjačila na Zapadu u priznavanju NR Kine. Bio bi ožalošćen predsednik Žak Širak, veliki poštovalac i ljubitelj kineske kulture. A, ako se ima u vidu značajna uloga Francuske u Evropi, verovatno bi se poremetili i odnosi između EU i Kine.

Bajru nije usamljen. Poznata američka glumica Mija Farou, koja je i ambasador dobre volje Uneska, nedavno je objavila u "Volstrit džornalu" članak pod naslovom "Genocidna Olimpijada" u kome optužuje Kinu da se – negovanjem dobrih odnosa sa Sudanom – praktično oglušuje o tragediju u Darfuru. I ona poziva svet na bojkot Olimpijade 2008. u Pekingu. Čak upozorava reditelja Stivena Spilberga, koji je izabran za umetničkog direktora Olimpijade 2008, da bi se mogao naći u ulozi Leni Rifenštal (kao da je Hu Đintao Hitler), ako od kineske vlade ne izdejstvuje podršku za intervenciju mirovnih snaga UN (odnosno NATO-a, što bi Amerikanci više voleli) u Darfuru. Pre ovog zahteva, uticajni "Vašington post", u uvodniku od 14. decembra prošle godine, takođe je nazvao pekinšku Olimpijadu "genocidnom".

Huove sugestije Sudanu

(Mija Farou se, inače, oglasila sa zakašnjenjem: mirovnjaci UN će biti upućeni u Darfur da zajednički dejstvuju sa, dosad ne osobito efikasnim, trupama Afričke unije – upravo nakon zalaganja Kine za tu misiju u Savetu bezbednosti i nakon januarskog apela Hu Đintaoa sudanskom predsedniku Omaru al Baširu da izlaz iz krize traži "i u uvažavanju veće uloge UN". Ono, međutim, čemu se Kina protivi jesu sankcije Sudanu, što traže Amerikanci. Kina tvrdi da bi sankcije protiv izgladnelog Sudana "bacile zemlju u ambis", a da bi se plemensko krvoproliće svejedno nastavilo).

Ovo nisu ni prvi ni usamljeni zahtevi da se zbog kineske politike bojkotuje Olimpijada u Kini. Uz zajedljive opaske da je Peking "najzagađeniji grad na svetu", bojkot traže i međunarodne nevladine organizacije koje se bore za ljudska prava, religijske slobode i zaštitu životne sredine, zatim borci za nezavisni Tibet i nezavisni Tajvan, kao i neki američki poslovni krugovi koji – zbog ogromnog deficita u trgovini s Kinom – insistiraju na hitnoj revalvaciji juana.

Fransoa Bajru i Mija Farou, međutim, traže bojkot Olimpijade zbog Darfura, odnosno, preciznije, zbog svog i zapadnog nezadovoljstva politikom Kine u Africi – u vreme kad ona ekonomski i politički jača uticaj na Crnom kontinentu, uspešno istiskuje sa tamošnjih nalazišta nafte velike sile Zapada, prevashodno SAD, Britaniju i Francusku, i postaje, zbog svog dinamičnog razvoja, uzor siromašnim afričkim zemljama.

Pridobijanje Afrike

Dobar deo ovog nezadovoljstva, u kojem su se sada eksponirale ove dve medijske ličnosti, proističe iz činjenice da su kineske kompanije, kupovinom nafte i sirovina i ulaganjem u privrede afričkih zemalja, uspele da za samo nekoliko godina pet puta uvećaju vrednost trgovine sa Afrikom – dosegavši 55 milijardi dolara. Ona sada podmiruje 15 odsto svojih potreba za naftom uvozom afričkih energenata (otprilike koliko i SAD).

Otkako je, pre četiri godine, došlo do pogoršanja američko-sudanskih odnosa, Kina je "popunila vakuum" i sada uvozi dve trećine nafte proizvedene u Sudanu. Investirala je 300 miliona dolara u izgradnju naftovoda i infrastrukture u toj zemlji. To je, tvrde kineski zvaničnici, pomoglo da se u Sudanu zaposli preko sto hiljada ljudi.

Džaj Đun, pomoćnik kineskog ministra spoljnih poslova, boravio je nedavno u Sudanu i po povratku je potvrdio da je Kartum prihvatio sugestije predsednika Hu Đintaoa da se kriza, posle obustave vatre, rešava dijalogom, uz posredovanje UN, ali i uz uvažavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Sudana. Gotovo istovremeno, specijalni američki izaslanik u Sudanu Endru Natsios izjavio je pred Senatom da se Kina često nepravedno kritikuje i da je sada vrlo angažovana u Darfuru.

Džaj Đun nije pomenuo jednu stvar koju poznavaoci prilika dobro znaju: da interes SAD da se Darfur stavi pod kontrolu proizlazi, uz nesporna humanitarna nastojanja, i iz činjenice da ta sudanska provincija ima najbogatije rezerve nafte. Ali je zato sve one koji olako povezuju tragediju u Darfuru sa bojkotom Olimpijade okvalifikovao kao "neznalice" i "zlonamernike" i hladno dodao da "bojkot nema šanse da prođe". Kineska štampa je najnovije pretnje ocenila kao politizaciju događaja koja je suprotna olimpijskom duhu i kao ucenu.