Претње Олимпијади

Да је имао више успеха на изборима и да је, неким чудом, постао кандидат за улазак у Јелисејску палату, Франсоа Бајру је могао нанети знатне штете Француској, а Кину изазвати да с њом поремети односе.

Заступајући, по свему судећи, интересе француских петролејских компанија које су изгубиле послове у Судану, он је у предизборној кампањи – што је другде, сем у кинеској јавности, остало незапажено – оптужио Кину да, недовољним притиском на владу у Картуму, доприноси продужењу крвопролића у Дарфуру. Захтевао је да Француска бојкотује Олимпијаду 2008. у Пекингу. Пошто му то Кинези, као шефу државе, не би опростили, односи између Париза и Пекинга су могли у мају пасти на нулу.

Био би то догађај са крајње непријатним политичким последицама. Бацио би сенку на визионарство Де Голове Француске, која је предњачила на Западу у признавању НР Кине. Био би ожалошћен председник Жак Ширак, велики поштовалац и љубитељ кинеске културе. А, ако се има у виду значајна улога Француске у Европи, вероватно би се пореметили и односи између ЕУ и Кине.

Бајру није усамљен. Позната америчка глумица Мија Фароу, која је и амбасадор добре воље Унеска, недавно је објавила у "Волстрит џорналу" чланак под насловом "Геноцидна Олимпијада" у коме оптужује Кину да се – неговањем добрих односа са Суданом – практично оглушује о трагедију у Дарфуру. И она позива свет на бојкот Олимпијаде 2008. у Пекингу. Чак упозорава редитеља Стивена Спилберга, који је изабран за уметничког директора Олимпијаде 2008, да би се могао наћи у улози Лени Рифенштал (као да је Ху Ђинтао Хитлер), ако од кинеске владе не издејствује подршку за интервенцију мировних снага УН (односно НАТО-а, што би Американци више волели) у Дарфуру. Пре овог захтева, утицајни "Вашингтон пост", у уводнику од 14. децембра прошле године, такође је назвао пекиншку Олимпијаду "геноцидном".

Хуове сугестије Судану

(Мија Фароу се, иначе, огласила са закашњењем: мировњаци УН ће бити упућени у Дарфур да заједнички дејствују са, досад не особито ефикасним, трупама Афричке уније – управо након залагања Кине за ту мисију у Савету безбедности и након јануарског апела Ху Ђинтаоа суданском председнику Омару ал Баширу да излаз из кризе тражи "и у уважавању веће улоге УН". Оно, међутим, чему се Кина противи јесу санкције Судану, што траже Американци. Кина тврди да би санкције против изгладнелог Судана "бациле земљу у амбис", а да би се племенско крвопролиће свеједно наставило).

Ово нису ни први ни усамљени захтеви да се због кинеске политике бојкотује Олимпијада у Кини. Уз заједљиве опаске да је Пекинг "најзагађенији град на свету", бојкот траже и међународне невладине организације које се боре за људска права, религијске слободе и заштиту животне средине, затим борци за независни Тибет и независни Тајван, као и неки амерички пословни кругови који – због огромног дефицита у трговини с Кином – инсистирају на хитној ревалвацији јуана.

Франсоа Бајру и Мија Фароу, међутим, траже бојкот Олимпијаде због Дарфура, односно, прецизније, због свог и западног незадовољства политиком Кине у Африци – у време кад она економски и политички јача утицај на Црном континенту, успешно истискује са тамошњих налазишта нафте велике силе Запада, превасходно САД, Британију и Француску, и постаје, због свог динамичног развоја, узор сиромашним афричким земљама.

Придобијање Африке

Добар део овог незадовољства, у којем су се сада експонирале ове две медијске личности, проистиче из чињенице да су кинеске компаније, куповином нафте и сировина и улагањем у привреде афричких земаља, успеле да за само неколико година пет пута увећају вредност трговине са Африком – досегавши 55 милијарди долара. Она сада подмирује 15 одсто својих потреба за нафтом увозом афричких енергената (отприлике колико и САД).

Откако је, пре четири године, дошло до погоршања америчко-суданских односа, Кина је "попунила вакуум" и сада увози две трећине нафте произведене у Судану. Инвестирала је 300 милиона долара у изградњу нафтовода и инфраструктуре у тој земљи. То је, тврде кинески званичници, помогло да се у Судану запосли преко сто хиљада људи.

Џај Ђун, помоћник кинеског министра спољних послова, боравио је недавно у Судану и по повратку је потврдио да је Картум прихватио сугестије председника Ху Ђинтаоа да се криза, после обуставе ватре, решава дијалогом, уз посредовање УН, али и уз уважавање суверенитета и територијалног интегритета Судана. Готово истовремено, специјални амерички изасланик у Судану Ендру Натсиос изјавио је пред Сенатом да се Кина често неправедно критикује и да је сада врло ангажована у Дарфуру.

Џај Ђун није поменуо једну ствар коју познаваоци прилика добро знају: да интерес САД да се Дарфур стави под контролу произлази, уз неспорна хуманитарна настојања, и из чињенице да та суданска провинција има најбогатије резерве нафте. Али је зато све оне који олако повезују трагедију у Дарфуру са бојкотом Олимпијаде оквалификовао као "незналице" и "злонамернике" и хладно додао да "бојкот нема шансе да прође". Кинеска штампа је најновије претње оценила као политизацију догађаја која је супротна олимпијском духу и као уцену.