„Hazarski rečnik” na albanskom

Poslednje tri godine, od smrti Milorada Pavića do danas, objavljeno je 56 izdanja njegovih knjiga: 48 u inostranstvu i sedam kod nas. Prevodi Pavićevih naslova objavljeni su u: Americi, Rusiji, Francuskoj, Kini, Južnoj Koreji, Meksiku, Mongoliji, Bugarskoj, Grčkoj, Slovačkoj, Gruziji, Azerbejdžanu, Albaniji, Crnoj Gori, Turskoj, Češkoj, Litvaniji.

Izvedene su i četiri pozorišne predstave: u Rusiji, Rumuniji, Republici Srpskoj i megaspektakl u Poljskoj. U Srbiji je izvedena radio-drama „Krevet za troje”, u režiji Milana Jelića, i adaptaciji Vladimira B. Popovića.

Od prevoda svakako treba pomenutu nedavno kinesko, ponovljeno, izdanje „Hazarskog rečnika”, koje trenutno doživljava ogroman uspeh među čitaocima ove mnogoljudne zemlje. Šangajski izdavač otkupio je prava za još pet Pavićevih knjiga.

Pavićeva slava, koja se sa Zapada preselila u Rusiju, sada posthumno ide na Daleki istok, u Kinu, Indoneziju, Mongoliju, Južnu Koreju, a očekuje se uskoro i vijetnamsko izdanje „Hazarskog rečnika”.

Dve Pavićeve knjige prevedene su i na albanski: „Hazarski rečnik” i zbirka „Strašne ljubavne priče”. Albanski jezik, jedini je evropski jezik na koji do sada „Hazarski rečnik” nije bio preveden.

Da podsetimo, do sada je u svetu objavljeno više od 300 prevoda Pavićevih knjiga na 36 jezika. Albanski izdavač „Onufri” objavio je luksuzno izdanje „Hazarskog rečnika”, u tvrdim koricama.

Prevodilac druge knjige – „Strašnih ljubavnih priča”, Nikola Sudar mnogo je učinio na približavanju srpske književnosti u Albaniji. Obe knjige su predstavljene nedavno na Sajmu knjiga u Tirani.

U Srbiji, kao što se može primetiti, situacija je znatno drugačija. U Zavodu za udžbenike Beograd već dve godine čekaju na objavljivanje četiri Pavićeve knjige.

Jasmina Mihajlović, nosilac autorskih prava na Pavićeva dela, potpisala je još u junu 2011. sedam ugovora sa zavodom, ali je, do sada, objavljeno samo džepno izdanje „Hazarskog rečnika”, koje se pojavilo tokom prošlogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu.

Ivan Pribićević, direktor Sektora za strategiju i razvoj u Zavodu za udžbenike, kaže da su četiri knjige potpuno spremne za štampu. Ali, čeka se procedura javne nabavke. Zavod za udžbenike je javno preduzeće i obavezno je da tenderom bira štampariju s najpovoljnijom ponudom.

Uprkos komplikovanoj proceduri, Pribićević veruje da će se ove četiri Pavićeve knjige pojaviti tokom aprila. Preostale dve su u pripremi, ali će i one biti objavljene do Sajma knjiga u Beogradu.

U Legatu Milorada Pavića nezadovoljni su i nekim drugim stvarima. Iako je legat na Dorćolu, čiji je osnivač Skupština grada Beograda, još prošlog septembra otvoren za javnost tokom Dana evropske baštine, info spomen-ploča još nije postavljena iako su odavno sve administrativne procedure i dozvole od grada dobijene.

Ruski vajar Grigorij Potocki, autor Pavićevog spomenika u centru Moskve, obraćao se gradu s molbom da o svom trošku postavi spomen-ploču koja bi bila replika moskovskog spomenika, ali nije dobio nikakav odgovor od nadležnih. Ambasada Azerbejdžana je predlagala da skulptor Natigu Alijev, autor tašmajdanskog spomenika, postavi ploču, ali bez uspeha.

Malo po malo, kaže Jasmina Mihajlović, kao da se ostvaruje Pavićevo literarno proročanstvo da će biti pisac svih drugih naroda sem srpskog , kojem je pripadao i na čijem je jeziku stvarao.