„Хазарски речник” на албанском

Последње три године, од смрти Милорада Павића до данас, објављено је 56 издања његових књига: 48 у иностранству и седам код нас. Преводи Павићевих наслова објављени су у: Америци, Русији, Француској, Кини, Јужној Кореји, Мексику, Монголији, Бугарској, Грчкој, Словачкој, Грузији, Азербејџану, Албанији, Црној Гори, Турској, Чешкој, Литванији.

Изведене су и четири позоришне представе: у Русији, Румунији, Републици Српској и мегаспектакл у Пољској. У Србији је изведена радио-драма „Кревет за троје”, у режији Милана Јелића, и адаптацији Владимира Б. Поповића.

Од превода свакако треба поменуту недавно кинеско, поновљено, издање „Хазарског речника”, које тренутно доживљава огроман успех међу читаоцима ове многољудне земље. Шангајски издавач откупио је права за још пет Павићевих књига.

Павићева слава, која се са Запада преселила у Русију, сада постхумно иде на Далеки исток, у Кину, Индонезију, Монголију, Јужну Кореју, а очекује се ускоро и вијетнамско издање „Хазарског речника”.

Две Павићеве књиге преведене су и на албански: „Хазарски речник” и збирка „Страшне љубавне приче”. Албански језик, једини је европски језик на који до сада „Хазарски речник” није био преведен.

Да подсетимо, до сада је у свету објављено више од 300 превода Павићевих књига на 36 језика. Албански издавач „Onufri” објавио је луксузно издање „Хазарског речника”, у тврдим корицама.

Преводилац друге књиге – „Страшних љубавних прича”, Никола Судар много је учинио на приближавању српске књижевности у Албанији. Обе књиге су представљене недавно на Сајму књига у Тирани.

У Србији, као што се може приметити, ситуација је знатно другачија. У Заводу за уџбенике Београд већ две године чекају на објављивање четири Павићеве књиге.

Јасмина Михајловић, носилац ауторских права на Павићева дела, потписала је још у јуну 2011. седам уговора са заводом, али је, до сада, објављено само џепно издање „Хазарског речника”, које се појавило током прошлогодишњег Сајма књига у Београду.

Иван Прибићевић, директор Сектора за стратегију и развој у Заводу за уџбенике, каже да су четири књиге потпуно спремне за штампу. Али, чека се процедура јавне набавке. Завод за уџбенике је јавно предузеће и обавезно је да тендером бира штампарију с најповољнијом понудом.

Упркос компликованој процедури, Прибићевић верује да ће се ове четири Павићеве књиге појавити током априла. Преостале две су у припреми, али ће и оне бити објављене до Сајма књига у Београду.

У Легату Милорада Павића незадовољни су и неким другим стварима. Иако је легат на Дорћолу, чији је оснивач Скупштина града Београда, још прошлог септембра отворен за јавност током Дана европске баштине, инфо спомен-плоча још није постављена иако су одавно све административне процедуре и дозволе од града добијене.

Руски вајар Григориј Потоцки, аутор Павићевог споменика у центру Москве, обраћао се граду с молбом да о свом трошку постави спомен-плочу која би била реплика московског споменика, али није добио никакав одговор од надлежних. Амбасада Азербејџана је предлагала да скулптор Натигу Алијев, аутор ташмајданског споменика, постави плочу, али без успеха.

Мало по мало, каже Јасмина Михајловић, као да се остварује Павићево литерарно пророчанство да ће бити писац свих других народа сем српског , којем је припадао и на чијем је језику стварао.