Bog umesto lekara

Čačak – Četrdeset radnika Fabrike hartije u Čačku juče je u krugu kod portirnice zapalilo voštanice za svoje zdravlje, jer su im knjižice neoverene od januara ove godine. Fabrika je osnovana 1930. i proizvodnja nije obustavljana ni tokom Drugog svetskog rata ni u vreme NATO agresije, ali je konačno prekinuta 23. marta 2011. godine, kad je zbog duga isključena struja.

– Ovo nije politički protest protiv ovih ili onih, radnicima Fabrike hartije krivi su svi. Prodali su nas 2007. godine ne proveravajući ko nas kupuje, 17 puta produžavali rok novom vlasniku da ispuni obaveze, dozvolili mu da zarade isplaćuje iz pozajmica ali bez doprinosa za radni staž, reprogramirali mu obaveze na pet godina, a 2013. godine ćute jer ne umeju da reše naš status – rekao je na dvogodišnjicu zaustavljanja fabrike Miloš Tripković, predsednik Samostalnog sindikata u kolektivu koji ima 262 radnika.

Fabrika je bila prodata kompaniji Hrista Kovačkog, „Čestijm” iz Sofije, i sad je zarobljenik svog kupca iako je ugovor o privatizaciji raskinut.

– Osnovni problem je dug fabrike od 7 miliona evra prema bivšem vlasniku, a poverioci su njegove povezane firme. U Srbiji je kupio 12 preduzeća i druga su uništena više nego naše, ostao mu je samo deo kruševačkog „Trajala”. Poslednji novac primili smo 17. aprila 2011, to je bila polovina martovske plate – istakao je Tripković.

Okupljeni radnici zatim su, u jednoj žardinjeri, zapalili voštanice namenjene živima.

– Molimo se za zdravlje radnika fabrike, jer se na drugi način lečiti ne možemo. Od početka godine nismo osigurani i pokušavamo da se, bar za obolele kolege, overe knjižice na tri ili šest meseci.

Na jednočasovni protest, juče u 10 sati, došao je i Radenko Luković, zamenik gradonačelnika Čačka. On je saopštio da je potencijalni strateški partner, čije ime nije pomenuo, najavio dolazak u Čačak za sledeću sedmicu, nagoveštavajući preko posrednika da je spreman za veliku investiciju. Voljan je da, pored mašina za papir, pokrene proizvodnju električne energije i pare za grejanje Čačka, i kapacitet za sušenje šljiva od hiljadu tona.

– To je jedna mogućnost, druga je pokretanje stečajnog postupka. Ali, i to je neko rešenje jer ljudi sad ne rade, nemaju zdravstveno osiguranje a imovina preduzeća nije zaštićena – kazao je Luković.

Radnici su na protest izneli i portret Josipa Broza Tita, dvometarski, na platnu. Slika predsednika SFRJ visila je nekad u sali Radničkog saveta Fabrike hartije i sačuvana je, samo što je pored nje juče, rukom na kartonu, ispisana poruka: „I diktator je mislio na nas, a VI???”

– Tako su ga nazivali, ali je on bar brinuo za nas. U njegovo doba nije bilo radnika bez plate, a ako je naša fabrika u krizi onda bi ostale u gradu odvojile jednu dnevnicu za nju – naveo je sindikalac Tripković.

Na protestu smo pronašli samo jednog radnika koji je bio zaposlen u Titovo vreme, svi ostali su mlađi. Mašinbravar Zoran Radulović (60) iz Čačka počeo je da radi u ovdašnjem „Ceru” 2. aprila 1972. i za pet sedmica napuniće 41 godinu staža.

– Ali, opet sam daleko od penzije. Doprinosi su mi uplaćeni za samo 35 godina – rekao je Radulović za „Politiku”.

G. Otašević