Бог уместо лекара

Чачак – Четрдесет радника Фабрике хартије у Чачку јуче је у кругу код портирнице запалило воштанице за своје здравље, јер су им књижице неоверене од јануара ове године. Фабрика је основана 1930. и производња није обустављана ни током Другог светског рата ни у време НАТО агресије, али је коначно прекинута 23. марта 2011. године, кад је због дуга искључена струја.

– Ово није политички протест против ових или оних, радницима Фабрике хартије криви су сви. Продали су нас 2007. године не проверавајући ко нас купује, 17 пута продужавали рок новом власнику да испуни обавезе, дозволили му да зараде исплаћује из позајмица али без доприноса за радни стаж, репрограмирали му обавезе на пет година, а 2013. године ћуте јер не умеју да реше наш статус – рекао је на двогодишњицу заустављања фабрике Милош Трипковић, председник Самосталног синдиката у колективу који има 262 радника.

Фабрика је била продата компанији Христа Ковачког, „Честијм” из Софије, и сад је заробљеник свог купца иако је уговор о приватизацији раскинут.

– Основни проблем је дуг фабрике од 7 милиона евра према бившем власнику, а повериоци су његове повезане фирме. У Србији је купио 12 предузећа и друга су уништена више него наше, остао му је само део крушевачког „Трајала”. Последњи новац примили смо 17. априла 2011, то је била половина мартовске плате – истакао је Трипковић.

Окупљени радници затим су, у једној жардињери, запалили воштанице намењене живима.

– Молимо се за здравље радника фабрике, јер се на други начин лечити не можемо. Од почетка године нисмо осигурани и покушавамо да се, бар за оболеле колеге, овере књижице на три или шест месеци.

На једночасовни протест, јуче у 10 сати, дошао је и Раденко Луковић, заменик градоначелника Чачка. Он је саопштио да је потенцијални стратешки партнер, чије име није поменуо, најавио долазак у Чачак за следећу седмицу, наговештавајући преко посредника да је спреман за велику инвестицију. Вољан је да, поред машина за папир, покрене производњу електричне енергије и паре за грејање Чачка, и капацитет за сушење шљива од хиљаду тона.

– То је једна могућност, друга је покретање стечајног поступка. Али, и то је неко решење јер људи сад не раде, немају здравствено осигурање а имовина предузећа није заштићена – казао је Луковић.

Радници су на протест изнели и портрет Јосипа Броза Тита, двометарски, на платну. Слика председника СФРЈ висила је некад у сали Радничког савета Фабрике хартије и сачувана је, само што је поред ње јуче, руком на картону, исписана порука: „И диктатор је мислио на нас, а ВИ???”

– Тако су га називали, али је он бар бринуо за нас. У његово доба није било радника без плате, а ако је наша фабрика у кризи онда би остале у граду одвојиле једну дневницу за њу – навео је синдикалац Трипковић.

На протесту смо пронашли само једног радника који је био запослен у Титово време, сви остали су млађи. Машинбравар Зоран Радуловић (60) из Чачка почео је да ради у овдашњем „Церу” 2. априла 1972. и за пет седмица напуниће 41 годину стажа.

– Али, опет сам далеко од пензије. Доприноси су ми уплаћени за само 35 година – рекао је Радуловић за „Политику”.

Г. Оташевић