Kakva industrija takav i izvoz

Sudeći po izjavama zvaničnika, naročito onim iznetim na takozvanom srpskom Davosu, konačno je sazrela svest o nužnosti rasta i razvoja industrije u Srbiji. Za mene nije bilo nikada dileme, na nivou privredne razvijenosti na kome se Srbija nalazila i na kome se sada nalazi, industrija je morala imati ključnu ulogu i prioritet u razvojnoj i ekonomskoj politici. Uz to, Srbija je, zbog pogrešnog koncepta reformi, ogromnih slabosti u vođenju ekonomske, finansijske i monetarne politike i diletantskog upravljanja spoljnim dugom, postala visokozadužena zemlja, pa oko 35 odsto izvoznih prihoda odlazi na otplatu spoljnog duga. S obzirom na činjenicu da je nepodnošljiva lakoća zaduživanja eskalirala u poslednjih šest meseci – pomenuti procenat će brzo biti uvećan – pa je jasno da država neće zapasti u tešku dužničku krizu samo ako bude u stanju da poveća izvoz. Ne sporim značaj izvoza poljoprivrednih proizvoda ili prihoda od turizma, saobraćaja i građevinarstva, i ulaganja napora i sredstava da se taj prihod poveća, ali je zbog dominantnog učešća koje i sada industrija ima u ukupnom izvozu, potpuno jasno da samo dinamičan razvoj ove privredne grane, i to izvozno orijentisane, može sprečiti upadanje u tešku dužničku krizu.

I zbog ogromne nezaposlenosti, intenzivan razvoj industrije, pogotovo izvozno orijentisane, nameće se kao imperativ. Moram, međutim, naglasiti da mi priče zvaničnika o nužnosti reindustrijalizacije – zvaničnika koji su u proteklih 12 godina svojim „vizijama”, pogrešnim radom i propuštanjem da urade ono što je bilo nužno – izgledaju krajnje neubedljive, a pitanje je da li su iskrene. I, što je najvažnije, pitanje je kako zemlju reindustrijalizovati u uslovima ogromnih internih i eksternih ograničenja.

Od tih ograničenja naročito veliki značaj imaju: a) sve tanji ljudski kapital, b) nedostatak investicionih sredstava i v) problem prodaje uopšte, pogotovu one koja se ostvaruje uz pristojnu dobit.

Urušavanje ljudskog kapitala u Srbiji traje dugo. U njoj godišnje oko 30.000 ljudi više umre nego što se rodi, pa je prosečna starost stanovnika prešla 42 godine i vrlo je verovatno da u Evropi nema zemlje s većom prosečnom starošću stanovnika. Drastično smanjenje industrijske proizvodnje, do čega je došlo u periodu od 1990. godine, imalo je za posledicu bitno smanjenje broja industrijskih radnika i njihovog radnog kvaliteta. Ogroman broj nezaposlenih ima godinama taj status, što dovodi do pada kvaliteta radne snage.

Imajući u vidu činjenicu da je Srbija već dve decenije u samom vrhu rang-liste zemalja po intenzitetu „odliva mozgova”, to jest visokoorganizovane radne snage, jasno je da je problem nedostatka odgovarajuće radne snage posebno težak kada su u pitanju sofisticirani, a pogotovu najsofisticiraniji industrijski proizvodi. I kao posledica svega toga jeste vrlo nekvalitetna struktura industrije, robnog izvoza, pa i izvoza industrijskih proizvoda u kojima dominiraju primarni proizvodi. Srbija je po kvalitetu strukture robnog izvoza tek na 134. mestu najnovije rang-liste (od 144 zemlje) i pala je za 24 mesta u odnosu na 2008. godinu.

Privredni razvoj uopšte, a posebno razvoj industrije, podrazumeva visoka ulaganja, kako dinarskih tako i deviznih sredstava, a to je i sada i dugo će biti vrlo teško ostvariti. Po visini nacionalne stope štednje Srbija se nalazi tek na 93. mestu i mali su izgledi da se po tom osnovu u doglednoj budućnosti mogu obezbediti znatna sredstva za investicije. Mala je šansa da će se akumulativnost privrede, pa i industrije Srbije, brzo bitnije popraviti. Vrlo je problematično ispoljavanje verovanja i obećanja zvaničnika i nekih akademskih ekonomista (najčešće onih povezanih s vlašću i državnim institucijama) o znatnom prilivu takozvanih stranih direktnih investicija u narednim godinama. Sve teža društvena i ekonomska kriza u Srbiji, ekonomska kriza u EU, teška kriza u zemljama u okruženju i niz drugih faktora imali su za posledicu da su prihodi po osnovu takozvanih stranih direktnih investicija u 2012. godini iznosili manje od jedne milijarde evra i bili su osetno manji nego u 2011.

Po mom uverenju, čak i ako dođe do prevazilaženja duboke ekonomske krize u svetu (što je krajnje neizvesno), zbog naših unutrašnjih teških ograničenja, mala je verovatnoća da će priliv stranog investicionog kapitala u Srbiju u narednim godinama biti osetnije povećan.

Profesor univerziteta

Sutra: Kule u oblacima