Spoljnopolitički savetnik CDU i sloboda mišljenja

Prošlo je deset dana od kada je jedna politička organizacija iz Nemačke stigla u Beograd i postavila zahteve koje Srbija treba da ispuni kao uslov za podršku pridruživanju EU. Neki od tih zahteva poseban su izazov za pripadnike naučne zajednice, ne samo u Srbiji. Međutim, naši naučnici o tome ćute. Ili ne čitaju štampane medije.

Za savremeni evropski i nacionalni politički život od suštinske važnosti je razumevanje novotarija u političkim odnosima između partija i država, kao i onih koji se tiču slobode političkog mišljenja i delovanja. Kad je reč o ovome prvom, moramo se upitati kakvi se politički odnosi rađaju u najnovijoj Evropi.

Nekadašnji odnosi između država i vlada postaju lepa sećanja. Pogledajte ove slike. Demohrišćanski poslanici nemačkog Bundestaga dolaze u Beograd i diktiraju uslove koje država Srbija treba da ispuni na putu u EU.

Dakle, jedna politička grupacija u Bundestagu, u ime EU, ispostavlja zahteve državi koja nije u EU. A nešto kasnije saznajemo da je autor liste zahteva – spoljnopolitički savetnik CDU–CSU!

Ovde izabrani predstavnici vlasti, odgovorni pred Ustavom i zakonima države, izabrani slobodnom voljom građana, a tamo savetnik političke stranke ispisuje zahteve; grupa poslanika ih saopštava, nemačka država odlučuje u ime EU šta treba da učini jedna suverena država izvan EU. Nekada suverena.

Danas se sve čini da neke države u Evropi budu vazalne, a druge suverene.
Kuda vode ovakvi politički odnosi između država? Ovo pitanje još snažnije odjekuje kada se pročita lista zahteva koju je sačinio spoljnopolitički savetnik a donela ih delegacija CDU–CSU u Beograd.

Zadržimo pažnju na tački tri: ,,Pomirenje u regionu; ne treba da bude novih interpretacija istorije, na primer u vezi sa genocidom u Srebrenici” (,,Politika”, 20. marta 2013).

Ovaj zahtev začuđuje svakoga ko zna šta je mišljenje, nauka, istraživanje. Nečuveno za savremenu demokratiju da s partijsko-političkog mesta neko ograničava mišljenje o istorijskim događajima na Balkanu ili bilo gde.

Takav zahtev implicira tvrdnju da je istina o političkoj stvarnosti dostignuta i da tu više nema šta da se misli i saopšti. Da li je naučnoj zajednici odzvonilo, da li je došao kraj naučnim istraživanjima? Šta bi radili Maks Veber i Emil Dirkem da čuju ovako nešto?

U nauci, rekao bi Veber, neprihvatljivo je ,,nametanje ličnog (partikularnog –Z. A.) stanovišta”. Veber hoće da kaže da je naučnik učitelj, a ne vođa. Štaviše, Veber ide i dalje, pa na pitanje može li nam nauka reći šta da činimo odgovara – samo prorok ili spasitelj može da odgovori na ovo pitanje.

Nije to posao nauke već je njena dužnost da skida čarolije sa sveta. Drugim rečima, da demistifikuje ono što spasitelj govori na ulici.

Drugo ograničenje slobode mišljenja odnosi se konkretno na ,,genocid u Srebrenici”. Tvorac kraja mišljenja o društvenoj istoriji poziva se na presudu međunarodnog suda pravde u Hagu iz 2007. godine. Sudska presuda nije vrh istine o političkoistorijskom događaju.

To može da bude sudska istina. Da li je to i konačna istina i pravda? Sud donosi odluke na osnovu krivičnih paragrafa. Te krivičnopravne norme mogu biti valjane ili ne, ali u sudskom veću se donose odluke većinom glasova. A to već rađa sumnju u neproblematičnu istinu sudske pravde.

Biva da sudska presuda nije prihvaćena u javnom mišljenju i osećanju nacionalne zajednice. To je druga teškoća za sve one pokušaje da se politički ograniči sloboda mišljenja. Konačno, ostaje još jedno znanje o istini i pravdi, odnosno o stravičnom zločinu u Srebrenici.

To je naučno znanje o ovom ratnom događaju. Iznad političke istine i krivičnopravne sudske istine nalazi se naučna istina. A ova istina se utvrđuje sistemom pojmova, proverenim činjenicama i određenom metodologijom.

Ako sud tvrdi drugačije, to je odluka suda. Ona, međutim, ne sprečava naučnu misao da kaže svoju reč. Neće biti da je dokaz suda iznad naučnog dokaza. Ko tvrdi drugačije on je pobrkao kriterijume znanja, istine i pravde.

Ali, pitam se zašto naši naučnici ne brane javno slobodu naučnog istraživanja istorije i političkih događaja. Zna li neko odgovor?

Sociolog, naučni savetnik