Nema leka bez neželjenih dejstava

Upozorenje da se u Srbiji u apotekama može nabaviti sedam lekova koji „ubijaju polako, ali sigurno”, a na crnoj listi su se našli zato što se u njima nalaze i genetski modifikovane supstance koje izazivaju, tvrdi se, teške posledice po zdravlje – kruži internetom. Neki od naših najuvaženijih farmakologa, internista, gastroenterologa i dijabetologa kažu da za tako nešto čuju prvi put. Ostavljaju eventualnu mogućnost da se to odnosi na neke pomoćne supstance iz kukuruza, na primer kukuruznog skroba, koje se koriste u proizvodnji lekova. Smatraju da je neozbiljno za neke lekove tvrditi da nas ubijaju polako ali sigurno i da ne treba izazivati paniku time što se navode neka od već poznatih neželjenih dejstava tih lekova.

Po objašnjenju Aleksandra Tucovića, pi-ara naše nacionalne Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), sa liste lekova, koja kruži internetom, jedina istina jeste da je lek „avandija”, koji se koristi u terapiji dijabetesa tipa dva, povučen sa tržišta još 2010. godine. Osim toga, lek „aktonel”, za lečenje osteoporoze žena u menopauzi, nije registrovan u Srbiji, dok za ostale navedene lekove evidentirane neželjene reakcije ulaze u okvir očekivanih, koje su navedene i u sažetku karakteristika leka i u uputstvu za pacijenta.

Šef Katedre za specijalističku nastavu iz farmakologije i kliničke farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu profesorka dr Milica Prostran za „Politiku” kaže kako nema leka bez neželjenih dejstava.

– Neželjena dejstva se javljaju i kada se lek propisuje za odobrenu indikaciju, u propisanoj dozi poštujući put primene i vremenski razmak između dve doze. Osim toga, moraju se poštovati i kontraindikacije i mere opreza pri primeni leka. I pored svega, moguća je pojava neželjenih dejstava, kao i interakcija između lekova, koja se u kliničkoj praksi manifestuju kao neželjena dejstva. Što je veći broj lekova koje uzima pacijent, povećava se i broj mogućih međusobnog reagovanja medikamenata – objašnjava profesorka Prostran.

Ona podseća i da pojava neželjenih dejstava ne znači da je lekar pogrešio kada je određeni lek propisao pacijentu poštujući zakonom određene propise.

– Ukoliko se pojavi neko neželjeno dejstvo koje se ne nalazi u sažetku karakteristika leka, onda proizvođač mora da obavesti nadležne i to neželjeno dejstvo mora da se uvrsti u pomenuti sažetak i uputstvo za lek, naročito ako može da ima posledice opasne po život. Pojedini lekovi se mogu i povući iz prometa ako su opisani slučajevi neželjenih dejstava opasni po život ili mogu da dovedu do fatalnog ishoda – kaže profesorka Prostran.

Takođe, za svaki lek na sajtu Evropske agencije za lekove EMA, može se proveriti da li je povučen iz upotrebe, što nije slučaj ni sa čuvenom pilulom za potenciju, niti vakcinom protiv raka grlića materice, a koji su se našli na ovoj crnoj listi.

Stručnjaci Agencije za lekove takođe umiruju građane tvrdnjom da se kroz Nacionalni centar za praćenje neželjenih dejstava lekova stalno prati situacija u vezi sa bezbednošću lekova na našem tržištu.

– To se čini preko prijava neželjenih dejstava koje agenciji dostavljaju lekari i farmaceuti, kao i sami pacijenti, ali i procenom periodičnih izveštaja o neželjenim reakcijama na lekove koje dostavljaju nosioci dozvola za lekove. Ovaj centar sarađuje i u stalnoj je vezi sa kolaborativnim centrom SZO za praćenje neželjenih reakcija lekova u Upsali, od kojih dobijamo upozorenja o neželjenim reakcijama na lekove u celom svetu – objasnio je Tucović.

O tome da li neki lek treba da se povuče sa tržišta, procenu vrši Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije. Ova agencija sprovodi povlačenje leka sa tržišta u koordinaciji sa Ministarstvom zdravlja i nosiocem dozvole za stavljanje leka u promet u Srbiji.

Na listi je i jedan od trenutno najzastupljenijih lekova koji koči lučenje želudačne kiseline, koji se poslednjih 30 godina daju milionima ljudi širom sveta. U svakom uputstvu za lek piše koja su njegova potencijalna neželjena dejstva. Tako, na primer, za ovaj gastroenterološki lek se navodi da povećava rizik od frakture kostiju, posebno loma kuka kod starijih, ali ne postoji nijedan dokumentovan rad koji to dokazuje.