Нема лека без нежељених дејстава

Упозорење да се у Србији у апотекама може набавити седам лекова који „убијају полако, али сигурно”, а на црној листи су се нашли зато што се у њима налазе и генетски модификоване супстанце које изазивају, тврди се, тешке последице по здравље – кружи интернетом. Неки од наших најуваженијих фармаколога, интерниста, гастроентеролога и дијабетолога кажу да за тако нешто чују први пут. Остављају евентуалну могућност да се то односи на неке помоћне супстанце из кукуруза, на пример кукурузног скроба, које се користе у производњи лекова. Сматрају да је неозбиљно за неке лекове тврдити да нас убијају полако али сигурно и да не треба изазивати панику тиме што се наводе нека од већ познатих нежељених дејстава тих лекова.

По објашњењу Александра Туцовића, пи-ара наше националне Агенције за лекове и медицинска средства (АЛИМС), са листе лекова, која кружи интернетом, једина истина јесте да је лек „авандија”, који се користи у терапији дијабетеса типа два, повучен са тржишта још 2010. године. Осим тога, лек „актонел”, за лечење остеопорозе жена у менопаузи, није регистрован у Србији, док за остале наведене лекове евидентиране нежељене реакције улазе у оквир очекиваних, које су наведене и у сажетку карактеристика лека и у упутству за пацијента.

Шеф Катедре за специјалистичку наставу из фармакологије и клиничке фармакологије на Медицинском факултету у Београду професорка др Милица Простран за „Политику” каже како нема лека без нежељених дејстава.

– Нежељена дејства се јављају и када се лек прописује за одобрену индикацију, у прописаној дози поштујући пут примене и временски размак између две дозе. Осим тога, морају се поштовати и контраиндикације и мере опреза при примени лека. И поред свега, могућа је појава нежељених дејстава, као и интеракција између лекова, која се у клиничкој пракси манифестују као нежељена дејства. Што је већи број лекова које узима пацијент, повећава се и број могућих међусобног реаговања медикамената – објашњава професорка Простран.

Она подсећа и да појава нежељених дејстава не значи да је лекар погрешио када је одређени лек прописао пацијенту поштујући законом одређене прописе.

– Уколико се појави неко нежељено дејство које се не налази у сажетку карактеристика лека, онда произвођач мора да обавести надлежне и то нежељено дејство мора да се уврсти у поменути сажетак и упутство за лек, нарочито ако може да има последице опасне по живот. Поједини лекови се могу и повући из промета ако су описани случајеви нежељених дејстава опасни по живот или могу да доведу до фаталног исхода – каже професорка Простран.

Такође, за сваки лек на сајту Европске агенције за лекове ЕМА, може се проверити да ли је повучен из употребе, што није случај ни са чувеном пилулом за потенцију, нити вакцином против рака грлића материце, а који су се нашли на овој црној листи.

Стручњаци Агенције за лекове такође умирују грађане тврдњом да се кроз Национални центар за праћење нежељених дејстава лекова стално прати ситуација у вези са безбедношћу лекова на нашем тржишту.

– То се чини преко пријава нежељених дејстава које агенцији достављају лекари и фармацеути, као и сами пацијенти, али и проценом периодичних извештаја о нежељеним реакцијама на лекове које достављају носиоци дозвола за лекове. Овај центар сарађује и у сталној је вези са колаборативним центром СЗО за праћење нежељених реакција лекова у Упсали, од којих добијамо упозорења о нежељеним реакцијама на лекове у целом свету – објаснио је Туцовић.

О томе да ли неки лек треба да се повуче са тржишта, процену врши Агенција за лекове и медицинска средства Србије. Ова агенција спроводи повлачење лека са тржишта у координацији са Министарством здравља и носиоцем дозволе за стављање лека у промет у Србији.

На листи је и један од тренутно најзаступљенијих лекова који кочи лучење желудачне киселине, који се последњих 30 година дају милионима људи широм света. У сваком упутству за лек пише која су његова потенцијална нежељена дејства. Тако, на пример, за овај гастроентеролошки лек се наводи да повећава ризик од фрактуре костију, посебно лома кука код старијих, али не постоји ниједан документован рад који то доказује.