Paralelne priče

Beograd će od nedelje u 13 časova, u prostoru Muzeja "25 maj" biti počastvovan velikom izložbom iz kolekcije Muzeja moderne umetnosti u Sent Etjenu, koja će predstaviti oko 60 remek-dela svetskih velikana moderne i savremene umetnosti, nastalih u periodu od 30-ih godina prošlog veka do danas. Deo radova biće postavljen i u galerijama Kulturnog centra Beograda.

Reč je o izložbi koja je već predstavljena u Budimpešti, Bratislavi, Pečuju, a koja je za Beograd koncipirana po izboru Lorana Heđija, direktora Muzeja u Sent Etjenu, ovde već znanog kao umetničkog direktora predstojećeg Oktobarskog salona. Muzej moderne umetnosti u Sent Etjenu je druga po veličini muzejska kolekcija u Francuskoj, odmah posle Bobura. Kolekcija je formirana 1947. godine, i danas predstavlja jednu od retkih zbirki koja svedoči o razvoju zapadne umetnosti u periodu industrijalizacije.

Izložba nosi naziv "Paralelne priče" i sučeljava umetničke pravce Evrope i Amerike kao što su dada i nadrealizam, geometrijska apstrakcija, enformel, minimalizam, novi realizam, pop art, arte povera... Ova izložba organizovana je povodom 50 godina Kulturnog centra Beograda, u saradnji sa Francuskom kulturnim centrom, Muzejom istorije Jugoslavije i Meridijan Kredi Agrikol bankom. Izložba je, prema rečima Lorana Heđija, deo politike otvaranja Muzeja u Sent Etjenu prema zemljama centralne i istočne Evrope i jedan je od prvih važnih koraka u procesu razmene između Srbije i Francuske.

Objašnjavajući smeštanje ove izložbe u okvire naziva "Paralelne priče", Loran Heđi je rekao da su danas zastarela tumačenja istorije moderne umetnosti u ravni homogenih i monolitnih modela, već da o različitim sistemima kulture odlučuju različite kulturne situacije.

"To znači da mi imamo intelektualnu obavezu da posmatramo svaku situaciju u njenoj konkretnoj istorijskoj konstelaciji. Danas je naivno tumačenje koje je prvi deo moderne vezivao s Parizom, a drugi sa Njujorkom. Metropola je ta koja je odredila prve velike projekte, ne samo u Francuskoj, već i u Evropi", kaže Loran Heđi, naglašavajući da je Bodler otkrio dva fenomena moderne, a to su anonimnost i herojstvo, za šta postoji niz primera u istoriji umetnosti.

Izložba počinje delom Fermana Ležea "Tri žene na crvenoj pozadini" (1927) koje sažima u sebi mnoštvo tema iz istorije umetnosti. Dadu i nadrealizam predstavljaju Kurt Šviters i Iv Tangi, a nastanak geometrijske apstrakcije predstavljen je delima Žana Eliona i Ota Frojndliha. Slede enformelisti sa Hansom Hartungom, a potom i dela Sulaža, Dibifea. Predstavnici pop arta, bliskiji stvarnom životu, kao što su Vorhol ili Veselman, takođe su svojim delom prisutni na ovoj izložbi, kao i nezaobilazni akteri siromašne umetnosti – Lućano Fabro, Mario Merc, Đuzepe Penone. Podsetićemo se i dela Kristijana Boltanskog koji je pre nekoliko godina bio gost Beograda, a Muzej iz Sent Etjena Beogradu prikazuje i jednu od svojih poslednjih velikih akvizicija – remek-delo Gilberta i Džordža.