Паралелне приче

Београд ће од недеље у 13 часова, у простору Музеја "25 мај" бити почаствован великом изложбом из колекције Музеја модерне уметности у Сент Етјену, која ће представити око 60 ремек-дела светских великана модерне и савремене уметности, насталих у периоду од 30-их година прошлог века до данас. Део радова биће постављен и у галеријама Културног центра Београда.

Реч је о изложби која је већ представљена у Будимпешти, Братислави, Печују, а која је за Београд конципирана по избору Лорана Хеђија, директора Музеја у Сент Етјену, овде већ знаног као уметничког директора предстојећег Октобарског салона. Музеј модерне уметности у Сент Етјену је друга по величини музејска колекција у Француској, одмах после Бобура. Колекција је формирана 1947. године, и данас представља једну од ретких збирки која сведочи о развоју западне уметности у периоду индустријализације.

Изложба носи назив "Паралелне приче" и сучељава уметничке правце Европе и Америке као што су дада и надреализам, геометријска апстракција, енформел, минимализам, нови реализам, поп арт, арте повера... Ова изложба организована је поводом 50 година Културног центра Београда, у сарадњи са Француском културним центром, Музејом историје Југославије и Меридијан Креди Агрикол банком. Изложба је, према речима Лорана Хеђија, део политике отварања Музеја у Сент Етјену према земљама централне и источне Европе и један је од првих важних корака у процесу размене између Србије и Француске.

Објашњавајући смештање ове изложбе у оквире назива "Паралелне приче", Лоран Хеђи је рекао да су данас застарела тумачења историје модерне уметности у равни хомогених и монолитних модела, већ да о различитим системима културе одлучују различите културне ситуације.

"То значи да ми имамо интелектуалну обавезу да посматрамо сваку ситуацију у њеној конкретној историјској констелацији. Данас је наивно тумачење које је први део модерне везивао с Паризом, а други са Њујорком. Метропола је та која је одредила прве велике пројекте, не само у Француској, већ и у Европи", каже Лоран Хеђи, наглашавајући да је Бодлер открио два феномена модерне, а то су анонимност и херојство, за шта постоји низ примера у историји уметности.

Изложба почиње делом Фермана Лежеа "Три жене на црвеној позадини" (1927) које сажима у себи мноштво тема из историје уметности. Даду и надреализам представљају Курт Швитерс и Ив Танги, а настанак геометријске апстракције представљен је делима Жана Елиона и Ота Фројндлиха. Следе енформелисти са Хансом Хартунгом, а потом и дела Сулажа, Дибифеа. Представници поп арта, блискији стварном животу, као што су Ворхол или Веселман, такође су својим делом присутни на овој изложби, као и незаобилазни актери сиромашне уметности – Лућано Фабро, Марио Мерц, Ђузепе Пеноне. Подсетићемо се и дела Кристијана Болтанског који је пре неколико година био гост Београда, а Музеј из Сент Етјена Београду приказује и једну од својих последњих великих аквизиција – ремек-дело Гилберта и Џорџа.