Nova ekonomija neiskorišćene svojine

Prošle jeseni, moj prijatelj je otišao u Barselonu na nedelju dana. Tamo je bio u iznajmljenomstanuopremljenomnajnovijim nameštajem koji izgleda kao iz nekog savremenog časopisa, a sve to u jednoj od najatraktivnijih turističkih lokacija na svetu. Dnevni zakup ovog stana koštao ga je manje nego što bi ga koštalasobica sa krevetom i ormanom na Zlatiboru.

Svakog dana, 40.000 ljudi iz celog sveta nađe smeštaj na ovaj način prekojedne od trenutno najperspektivnijih internet kompanija. Ovo je samo jedan od primera jedne nove grane ekonomije koja je procvetala poslednjih godina zahvaljujući internetu – iznajmljivanje neiskorišćene privatne svojine.

O čemu se zapravo radi? Svuda oko nas nalaze se stanovi, kuće, automobili, gliseri, skupi elektronski uređaji, koji jednim delom vremena, kako bi to naš narod rekao, „zvrje prazni i skupljaju prašinu”. Razlozi su najraznovrsniji – neko ima stan ili vikendicu, ovde ili u drugoj državi, u kome živi samo u jednom delu godine. Neko ima automobil koji se iz ko zna kog razloga ne koristi po nekoliko meseci. Ili jedrilicu, čamac…

U svakom slučaju, sve ovo ima neku novčanu vrednost koja jeneiskorišćena, i do pojave interneta nije postojao efikasan način da se to unovči. Ljudi su shvatili da se od svega ovoga može napraviti jedna velika svetska baza podataka neiskorišćene privatne svojine, baza po kojoj mogu da pretražuju onikoji negde putuju i kojima je to sve potrebno na nedelju-dve dana.

Kod pomenute kompanijesvako može da otvori nalog, postavi fotografije svog stana, kuće, ili samo jedne sobe u stanu koju izdaje zainteresovanim ljudima na određenovreme.Bilo gde u svetu.

Suština uspeha ovog biznis modela leži u obostranoj koristi –stanodavac dobija novac koji inače ne bi imao, a prostor mu ionako „zvrji prazan”. Sa druge strane,možda još važnije,osoba koja iznajmljuje, plaća u proseku duplo nižu cenu nego što bi plaćala za isti takav prostor u nekom hotelu. Hoteli imaju velike fiksne troškove – osoblje, održavanje, takse, marketing i slično, stoga svojom cenom ne mogu da konkurišu ovom ,,virtuelnom hotelu” koji nema skoro nikakve troškove.

Naravno, kad ljudi čuju za ovo, odmah pomisle na potencijalne probleme u vezi sanepoverenjemprema ljudima. Šta ako je gazda psihopata – kanibal koji voli da seče ljude na komade i ovo vidi kao idealan način da privuče žrtve? Ili, šta ako iznajmite stan dvojici studenata koji deluju simpatično, a ostave prostorijeu ruševinama i nestanu bez traga. To je zapravo ono čime se ove internet kompanije bave – daju to poverenje koje je ključno. Za svakog stanodavca mogu se pročitati na desetine komentara i ocene od realnih ljudi koji su već bili gosti. Ukoliko neko ima većinu pozitivnih komentara, to je sasvim dovoljno da ljudi steknupoverenje u vlasnika. S druge strane, na ovim sajtovima postoji mogućnost i da vlasnici markiraju korisnike koji su se ponašali nemarno. Sve u svemu, sistem funkcioniše savršeno –najbolji stanodavci zaista imaju najbolje ocene. Princip je sličan kao Vikipedija – ukoliko na stotine osoba uređuje jedan članak, šanse da se u njemu nađe nešto pogrešno su minimalne. Znam mnoge ljude iz Beograda koji su ovako izdavali svoje stanove ili sobe.

Osim stanova, ovaj princip se primenjuje i na druge vidove svojine. Jedna kompanija radi isto ovo sa automobilima. Mnogi ljudi imaju automobil koji ne koriste nekim danima u nedelji, ili u nekom delu godine. Odu na odmor, na posao u drugu državu, razlozi su mnogobrojni. U svakom slučaju, na sajtu se nalazi njihov auto sa slobodnim terminima. Osoba koja se nalazi u gradu i kojoj je potreban auto, može otići na ovaj sajt i pronaći auto po dva-triputa nižoj ceni od one koju bi platili u rentakar agenciji.

I u ovom slučaju, problem poverenja se rešava kroz ocene i komentare ljudi koji su koristili usluge. Ukoliko je neko oštetio auto, dobiće loše ocene, ali ne samo to – ovaj veb-sajt uzima određen procenat od zarade i kroz to imaju sistem osiguranja koji pokriva sva oštećenja na automobilima. Nedavno se pojavila mogućnost da ugradite u auto otključavanje mobilnimtelefonom. Zainteresovana osoba dođe ispred vašeg auta, plati korišćenje, i vrata od automobila se otključavaju. Nakon korišćenja, vrati auto na mesto, i vi ste zaradili novac a da niste ni videli čoveka koji ga je vozio. Ovo za sada funkcioniše samo na teritoriji Amerike, ali se širi i na Evropu.

Jedna varijacija na ovu temu su internet servisi koji nude uslugu ,,ad hoktaksija”. Na primer, idete iz Beograda u Pančevo, na mobilnomtelefonu vam se pojave svi automobili koji idu tom rutom u narednih pola sata. Vi sednete u auto i platite čoveku sumu po dogovoru.

Otpor tradicionalnih kompanija koje pružaju ove usluge je veliki, jer ovo je konkurencija protiv koje se ne mogu lako boriti. Zbog toga pribegavaju pravnim mehanizmima. U nekoliko gradova u Americi taksi udruženja su izlobirala zabranu ovog servisa; hoteli vode kontrakampanju govoreći da ovo nije bezbedno i da bi ovi ljudi morali biti oporezovani kao i hoteli. U svakom slučaju, ovaj novi vid ekonomije se širi nezaustavljivom brzinom, jer ove kompanije plaćaju sve predviđene obaveze državi.U kombinaciji sa ,,lou kost” avio-kompanijama, putovanje po svetu sada postaje pristupačno čak i ljudima sa jako malim budžetom.

Fakultet za medije i komunikacije, Beograd