Нова економија неискоришћене својине

Прошле јесени, мој пријатељ је отишао у Барселону на недељу дана. Тамо је био у изнајмљеномстануопремљеномнајновијим намештајем који изгледа као из неког савременог часописа, а све то у једној од најатрактивнијих туристичких локација на свету. Дневни закуп овог стана коштао га је мање него што би га кошталасобица са креветом и орманом на Златибору.

Сваког дана, 40.000 људи из целог света нађе смештај на овај начин прекоједне од тренутно најперспективнијих интернет компанија. Ово је само један од примера једне нове гране економије која је процветала последњих година захваљујући интернету – изнајмљивање неискоришћене приватне својине.

О чему се заправо ради? Свуда око нас налазе се станови, куће, аутомобили, глисери, скупи електронски уређаји, који једним делом времена, како би то наш народ рекао, „зврје празни и скупљају прашину”. Разлози су најразноврснији – неко има стан или викендицу, овде или у другој држави, у коме живи само у једном делу године. Неко има аутомобил који се из ко зна ког разлога не користи по неколико месеци. Или једрилицу, чамац…

У сваком случају, све ово има неку новчану вредност која јенеискоришћена, и до појаве интернета није постојао ефикасан начин да се то уновчи. Људи су схватили да се од свега овога може направити једна велика светска база података неискоришћене приватне својине, база по којој могу да претражују оникоји негде путују и којима је то све потребно на недељу-две дана.

Код поменуте компанијесвако може да отвори налог, постави фотографије свог стана, куће, или само једне собе у стану коју издаје заинтересованим људима на одређеновреме.Било где у свету.

Суштина успеха овог бизнис модела лежи у обостраној користи –станодавац добија новац који иначе не би имао, а простор му ионако „зврји празан”. Са друге стране,можда још важније,особа која изнајмљује, плаћа у просеку дупло нижу цену него што би плаћала за исти такав простор у неком хотелу. Хотели имају велике фиксне трошкове – особље, одржавање, таксе, маркетинг и слично, стога својом ценом не могу да конкуришу овом ,,виртуелном хотелу” који нема скоро никакве трошкове.

Наравно, кад људи чују за ово, одмах помисле на потенцијалне проблеме у вези санеповерењемпрема људима. Шта ако је газда психопата – канибал који воли да сече људе на комаде и ово види као идеалан начин да привуче жртве? Или, шта ако изнајмите стан двојици студената који делују симпатично, а оставе просторијеу рушевинама и нестану без трага. То је заправо оно чиме се ове интернет компаније баве – дају то поверење које је кључно. За сваког станодавца могу се прочитати на десетине коментара и оцене од реалних људи који су већ били гости. Уколико неко има већину позитивних коментара, то је сасвим довољно да људи стекнуповерење у власника. С друге стране, на овим сајтовима постоји могућност и да власници маркирају кориснике који су се понашали немарно. Све у свему, систем функционише савршено –најбољи станодавци заиста имају најбоље оцене. Принцип је сличан као Википедија – уколико на стотине особа уређује један чланак, шансе да се у њему нађе нешто погрешно су минималне. Знам многе људе из Београда који су овако издавали своје станове или собе.

Осим станова, овај принцип се примењује и на друге видове својине. Једна компанија ради исто ово са аутомобилима. Многи људи имају аутомобил који не користе неким данима у недељи, или у неком делу године. Оду на одмор, на посао у другу државу, разлози су многобројни. У сваком случају, на сајту се налази њихов ауто са слободним терминима. Особа која се налази у граду и којој је потребан ауто, може отићи на овај сајт и пронаћи ауто по два-трипута нижој цени од оне коју би платили у рентакар агенцији.

И у овом случају, проблем поверења се решава кроз оцене и коментаре људи који су користили услуге. Уколико је неко оштетио ауто, добиће лоше оцене, али не само то – овај веб-сајт узима одређен проценат од зараде и кроз то имају систем осигурања који покрива сва оштећења на аутомобилима. Недавно се појавила могућност да уградите у ауто откључавање мобилнимтелефоном. Заинтересована особа дође испред вашег аута, плати коришћење, и врата од аутомобила се откључавају. Након коришћења, врати ауто на место, и ви сте зарадили новац а да нисте ни видели човека који га је возио. Ово за сада функционише само на територији Америке, али се шири и на Европу.

Једна варијација на ову тему су интернет сервиси који нуде услугу ,,ад хоктаксија”. На пример, идете из Београда у Панчево, на мобилномтелефону вам се појаве сви аутомобили који иду том рутом у наредних пола сата. Ви седнете у ауто и платите човеку суму по договору.

Отпор традиционалних компанија које пружају ове услуге је велики, јер ово је конкуренција против које се не могу лако борити. Због тога прибегавају правним механизмима. У неколико градова у Америци такси удружења су излобирала забрану овог сервиса; хотели воде контракампању говорећи да ово није безбедно и да би ови људи морали бити опорезовани као и хотели. У сваком случају, овај нови вид економије се шири незаустављивом брзином, јер ове компаније плаћају све предвиђене обавезе држави.У комбинацији са ,,лоу кост” авио-компанијама, путовање по свету сада постаје приступачно чак и људима са јако малим буџетом.

Факултет за медије и комуникације, Београд