Portret bez rama: Slobodan Jovanović

Jedan čovek bio je dovoljno snažan i uporan u nameri da Srbija dobije zakon sa sistemom mera koje će sprečiti zlo pedofila i silovatelja. Napisao je predlog „Marijinog zakona”, koji je ujedinio sve poslanike u Skupštini Srbije.

Marija Jovanović završila je prvi razred osnovne škole i bila je na letnjem raspustu kad je njeno detinjstvo prekinuo komšija o čijoj mračnoj prošlosti do tada niko ništa nije znao. Da je bio označen u društvu kao silovatelj, zločin se verovatno ne bi dogodio.

Zato je Marijin tata,Slobodan Jovanović, bravar po struci, napisao predlog zakona. Učinio je to za svu decu u Srbiji. Posle dvogodišnje borbe, zakon je usvojen i sada je na državi da obezbedi njegovo sprovođenje.

„Želim da naša Marija bude poslednje dete po kome će neki antipedofilski zakon nositi ime, da zakon deluje preventivno, da se bavi uzrocima a ne posledicama, da osujeti one koji se usude da naškode našoj deci i natera ih da odustanu od zlih namera”, rekao je 26. marta u Skupštini, posle jednoglasnog usvajanja Zakona.

Zahvalio je Ministarstvu pravde, narodnim poslanicima i Vladi Srbije, ali i svim prijateljima i poznanicima koji su mu pomogli da istraje i ne posustane. „Još ne postoji čitač misli”, kaže kada ga pitaju kako prepoznati pedofila. Zato savetuje roditelje kako da izbegnu potencijalno rizične situacije. Upućen je u probleme neuspešne „resocijalizacije” pedofila u razvijenim evropskim državama. Upoznat je sa svim drastičnim slučajevima ponavljanja zločina u Srbiji posle izdržane kazne, a kaznenu politiku sudova poznaje bolje od mnogih stručnjaka.

Obraćaju mu se za savet i pomoć roditelji čija su deca doživela neki vid seksualnog zlostavljanja. Pred televizijskim kamerama upozorava da žrtve ne smeju biti stigmatizovane. Ukazuje na opasnosti od zloupotrebe interneta i društvenih mreža.

Osnovao je fondaciju „Marija Jovanović – dete”, koja pomaže žrtvama i radi na boljoj bezbednosti škola. Zahvaljujući ovoj fondaciji, osnovna škola „Jovan Jovanović Zmaj” u Starim Ledincima dobila je ogradu i video-nadzor.

Kao gost „Politikine” rubrike „Srbija razgovara”, pre dva meseca, postavio je pitanje da li treba on, kao laik u oblasti prava, da predlaže preventivne mere, ili to treba da učine stručnjaci u nadležnim državnim organima.

„Kada se dogodi zločin, javnost je u šoku nekoliko dana, a onda se sve zaboravi do sledećeg zločina i ništa se ne čini da se pedofili zaustave”, naglašavao je u razgovorima za medije.

Njegov cilj je Srbija bez pedofila, a „Marijin zakon” je prvi i najznačajniji korak. Čitav niz dobro osmišljenih mera u ovom zakonu pokazuje da je društvo konačno prepoznalo opasnost od pedofila i da će ih, koliko je to moguće, držati pod kontrolom.

„Naše Marije nema. Ovo je sve zbog toga da drugi roditelji ne moraju prolaziti kroz ono što smo mi prošli”, rekao je novinarima u ime svoje porodice.

Zaposlen je kao bravar u Javnom komunalnom preduzeću „Put” u Novom Sadu, završio je Srednju tehničku školu u Somboru. Živi u Starim Ledincima.

Oženjen je Gordanom. Imaju sina Ognjena, koji će na jesen krenuti u školu. Čuvaju uspomenu na Mariju.

Aleksandra Petrović