Zamka ugljen-monoksida

Asocijacija speleoloških organizacija Srbije (ASOS) pokrenula je nezavisnu istragu povodom pogibije četvorice speleologa koji su bili angažovani na istraživanju Ravaničke pećine, potvrdio je za "Politiku" Dejan Vučković, sekretar ASOS. Prema njegovim rečima cilj istrage, koja je potpuno nezavisna od one koju vode državni organi, jeste da se utvrdi tačna hronologija događaja i uzroka koji su doveli do tragedije.

– Zvanična istraga potvrdila je da su se četvorica mladih beogradskih speleologa prošle subote ugušila usled velike koncentracije ugljen-monoksida, ali još nije poznato odakle potiče tolika količina otrovnog gasa – navodi Vučković. – Ekipa speleologa je otprilike 30 sati pre tragedije, na ulasku u sifon, postavila pumpu za ispumpavanje vode iz njega. Šest sati kasnije, pumpa je isključena i ostavljeno je vreme kako bi se taj deo kanala provetrio. Sifon je u tom periodu dva puta obilažen kako bi se utvrdilo do kog stepena je provetravanje izvršeno. Petorica speleologa su 24 sata posle isključenja pumpe, ušla unutra kako bi transportovala opremu za ronjenje. Predmet naše dalje istrage je, između ostalog, i uticaj pomenute pumpe na akumulaciju ugljen-monoksida u tom delu kanala. Pumpa je trenutno "u rukama" istražnih organa u Ćupriji tako da bi neki konačan odgovor u ovom trenutku bio preuranjen.

Morfologija prostora u kojem su nastradali speleolozi, prema Vučkovićevim rečima, izuzetno je simptomatična s obzirom na to da u njoj može biti formirana "zamka ugljen-monoksida", koja bi takođe, mogla da bude jedan od elemenata uzroka nesreće.

– Intenzivno radimo na utvrđivanju vremenskih termina u kojima su se određeni događaji odigrali, kakav je bio njihov sled, kao i mesta na kojima su se dešavali – objašnjava Vučković. – Takođe, radimo i na praćenju provetravanja ovog gasa u toj zoni.

Ulazak u sifon, u kojem su se ugušila četvorica speleologa, je izuzetno mali. Njegova širina dostiže dva do tri metra dok mu je visina jedva oko metar i po. Tri tela pronađena su jedno pored drugog, dok je četvrto bilo malo iza njih.

Prema Vučkovićevim rečima, neposredno ispred ulaza u sifon, spasilačke ekipe rudnika Rembas i gorske službe, koje su bile angažovane na spasavanju speleologa, pronašle su dve boce za disanje. Spasilačke ekipe, međutim, nisu pronašle boce za ronjenje.

S obzirom na to da zvanična, a ni istraga koju je pokrenuo ASOS, nisu gotove, za sada se barata samo pretpostavkama kako je došlo do povećanja koncentracije otrovnih gasova i na koji način su joj speleolozi bili izloženi. Prema nalazima zvanične istrage, prilikom spuštanja u pećinu, dva speleologa su koristila jednu bocu za kiseonik. Istragom je takođe utvrđeno da su speleolozi ostavili motornu pumpu i oko 120 metara gumenih creva, da bi iscrpli vodu iz prvog jezera u pećini.

U Ravaničkoj pećini kod Ćuprije, stradali su članovi Penjačkog kluba "As" i studenti Rudarsko-geološkog fakulteta Boško Madžarević (24), Bojan Borokić (25) i Filip Avramović (24), kao i Saša Čolić (35), asistent na ovoj visoko obrazovnoj ustanovi.

ASOS sa članicama i savez studenata Rudarsko-geološkog fakulteta organizovao je akciju prikupljanja pomoći za porodice nastradalih speleologa. Svi koji žele da pomognu, svoje priloge mogu da uplate na tekući račun "Sosijet ženeral banke" 275 – 22 16416 081 102 – 50 sa naznakom da se novac uplaćuje kao pomoć porodicama nastradalih speleologa u Ravaničkoj pećini. Pomoć porodicama nastradalih već je pružio Rudarsko-geološki fakultet.