Замка угљен-моноксида

Асоцијација спелеолошких организација Србије (АСОС) покренула је независну истрагу поводом погибије четворице спелеолога који су били ангажовани на истраживању Раваничке пећине, потврдио је за "Политику" Дејан Вучковић, секретар АСОС. Према његовим речима циљ истраге, која је потпуно независна од оне коју воде државни органи, јесте да се утврди тачна хронологија догађаја и узрока који су довели до трагедије.

– Званична истрага потврдила је да су се четворица младих београдских спелеолога прошле суботе угушила услед велике концентрације угљен-моноксида, али још није познато одакле потиче толика количина отровног гаса – наводи Вучковић. – Екипа спелеолога је отприлике 30 сати пре трагедије, на уласку у сифон, поставила пумпу за испумпавање воде из њега. Шест сати касније, пумпа је искључена и остављено је време како би се тај део канала проветрио. Сифон је у том периоду два пута обилажен како би се утврдило до ког степена је проветравање извршено. Петорица спелеолога су 24 сата после искључења пумпе, ушла унутра како би транспортовала опрему за роњење. Предмет наше даље истраге је, између осталог, и утицај поменуте пумпе на акумулацију угљен-моноксида у том делу канала. Пумпа је тренутно "у рукама" истражних органа у Ћуприји тако да би неки коначан одговор у овом тренутку био преурањен.

Морфологија простора у којем су настрадали спелеолози, према Вучковићевим речима, изузетно је симптоматична с обзиром на то да у њој може бити формирана "замка угљен-моноксида", која би такође, могла да буде један од елемената узрока несреће.

– Интензивно радимо на утврђивању временских термина у којима су се одређени догађаји одиграли, какав је био њихов след, као и места на којима су се дешавали – објашњава Вучковић. – Такође, радимо и на праћењу проветравања овог гаса у тој зони.

Улазак у сифон, у којем су се угушила четворица спелеолога, је изузетно мали. Његова ширина достиже два до три метра док му је висина једва око метар и по. Три тела пронађена су једно поред другог, док је четврто било мало иза њих.

Према Вучковићевим речима, непосредно испред улаза у сифон, спасилачке екипе рудника Рембас и горске службе, које су биле ангажоване на спасавању спелеолога, пронашле су две боце за дисање. Спасилачке екипе, међутим, нису пронашле боце за роњење.

С обзиром на то да званична, а ни истрага коју је покренуо АСОС, нису готове, за сада се барата само претпоставкама како је дошло до повећања концентрације отровних гасова и на који начин су јој спелеолози били изложени. Према налазима званичне истраге, приликом спуштања у пећину, два спелеолога су користила једну боцу за кисеоник. Истрагом је такође утврђено да су спелеолози оставили моторну пумпу и око 120 метара гумених црева, да би исцрпли воду из првог језера у пећини.

У Раваничкој пећини код Ћуприје, страдали су чланови Пењачког клуба "Ас" и студенти Рударско-геолошког факултета Бошко Маџаревић (24), Бојан Борокић (25) и Филип Аврамовић (24), као и Саша Чолић (35), асистент на овој високо образовној установи.

АСОС са чланицама и савез студената Рударско-геолошког факултета организовао је акцију прикупљања помоћи за породице настрадалих спелеолога. Сви који желе да помогну, своје прилоге могу да уплате на текући рачун "Сосијет женерал банке" 275 – 22 16416 081 102 – 50 са назнаком да се новац уплаћује као помоћ породицама настрадалих спелеолога у Раваничкој пећини. Помоћ породицама настрадалих већ је пружио Рударско-геолошки факултет.